уторак, 1. април 2008.

JEDAN SAT ŽIVOTA

Jel vas radi ovo pomeranje sata, a? Meni je uglavnom super, juče popodne odgledasmo zalazak krvavocrvenog sunca za novobeogradske solitere sa terase kafea Stepenice i još smo imali dobrih 20tak minuta šetnje po prijatnom sumraku, a beše iza 19h. Ja da se nešto pitam mi bi ušli u sledeću vremensku zonu sa braćom Rumunima, Bugarima i Grcima, jednostavno i bezbolno, samo ne bi pomerili sat unazad na jesen, a sledećeg proleća bi ga pomerili unapred i eto i nama letnjeg dana do 22h. Provereno dobro za turizam, produktivnost i dobro raspoloženje. Francuzi, Španci, Portugalci i uglavnom cela Zapadna Evropa zbog toga što sa nama dele vremensku zonu, a pozicionirani su tu gde jesu uživaju na plažama (ko ima) do kasno uveče...po mnogo čemu naginjemo istoku, nažalost, a sa ovim izigravamo zapad.

Jedino je ujutru zeznuto. Oči vide 08:00, duša i telo javljaju da je tek 07:00, a mozak nakon kratkog nećkanja ipak veruje svojim očima.

Verujte svojim očima, duša često ume da šalje pogrešne signale, naročito kada počne da se obračunava u procentima.

Dobro jutro.

1 коментар:

Анониман је рекао...

da, jutro je malo " ne prilagodjeno" telu, ali zato onaj sat svetlosti duze nadoknadjuje sve:)