Ako ovaj post čitate u četvrtak između 09:00 i 11:00 (što je po statistici najfrekventniji period, tada valjda stižete na posao ili se budite i uz prvu kafu čekirate net lokalitete koji vas zanimaju) ja sam verovatno negde na autoputu nekada znanom pod nazivom "Bratstvo i jedinstvo", a danas je označen nekom dosadnom kombinacijom slova i broja, hitam u pravcu Ljubljane, odande u brzom ritmu krećem nazad za Zagreb, i ako budem imao sreće u svoj krevet ću zaleći negde iza 02:00 posle ponoći. Prema tome, kada vam u toku dana bude naporno ili dosadno setite se mene kako prevaljujem 1100 km u jednom danu za volanom jedne obične Toyote Corolle.
Za razliku od mene imaćete slobodno popodne, veče, možda čak i ceo dan ako ste jedan od onih srećnika koji ne moraju da ustaju zbog posla. I šta ćete uraditi sa svim tim vremenom? Ništa? Pa stvarno treba da vas je sramota. Pomislite na sve one koji nemaju tu sreću da mogu da rade ono što žele...ili bar deo toga. Imate par stotina evra viška? Prošetajte do železničke/autobuske stanice, bacite pogled na raspored i sigurno ćete videti neku lokaciju do koje možete čak i sa ovako skrnavim pasošem kao što je srpski...a za neke lepote vam čak ni to ne treba. Brdo, planina, reka, jezero, salaš...sve je na par sati...a najbolje od svega je kretanje, pogled kroz prozor na svet koji se ubrzano kreće negde unazad dok mi sedimo i posmatramo ga.
Predugo mirovanje stvara simulakrum sliku stvarnosti. Poverujete da je sve ok, da je ovo što vas okružuje jedina stvarnost. Kakva je to fatalna greška. Iskoračite iz svoje staze za rat race, ceo jedan svet čeka iza granica grada pod staklenim zvonom. Jeste li gledali Loganov beg?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
7 коментара:
Ma kakvih par stotina evra bre!
Penjala sam se na planinu Lisac, pre tri vikenda, za 900 (slovima, devetstotina) din.
Tako da, no eskjuze za lenjosti.
...i bre, a ja bas danas mislio da ti otavim disk.,...
"ako ste jedan od onih srećnika koji ne moraju da ustaju zbog posla" - nikad to ne treba reci, koliko god da je tezak posao, uvek je nezamislivo teze bez njega. Mozda se samo nekad cini da je bolje da imamo malo vise vremena za sebe, ali je danas i ovde bez posla uzasno tesko.
Idem van grada otprilike svakih mjesec dana, ali umorna sam vec od autobusa. U svakom slucaju, nisu mi jasni ljudi koji ne mrdaju nigdje.
E, u pravu ste svi. Ucaurio sam se vec na stolici, a ikonice nikako da mi prestanu titrati pred ocima.
Odoh na trcanje. A nemate pojma koliko je lep dzoging uz Dunav. Ali ne beogradski dorcolski Dunav, vec onaj mnogo dalji, lepsi, provincijski, vojvodjanski...
Ja baš danas turističarila po Beogradu. Za mene i to neki turizam.
I samo da spomenem da otići u Bač i popiti kafu košta isto koliko otići u Costa coffee i popiti kafu. U Baču ima svašta za videti, u costa coffee nema ništa. Toliko.
Everything, izvinjavam se, nisam mislio na te, vec na one koji ne moraju da ustaju jer im posao/studiranje/velika lova omogucuju da se naspavaju.
Постави коментар