Jel' primećujete kako novi albumi nekada jako značajnih bendova prolaze pored vas gotovo neprimećeni? Prekjuče sam na VH1 video novi spot REM-a. Dotični kanal 90% svog programa zasniva na retro fazonu i silnim listama koje uglavnom izgledaju isto...čini mi se da je uvek istih 100 pesama/spotova u opticaju, samo im se pozicije menjaju, pa sam bio zbunjen novim spotom. Veliki MTV (u našem jadranskom izdanju) je skandalozan, forsiranje hip hopa i rnb-ja je nepodnošljivo, kao da smo u SAD, a ne u Evropi... tu i tamo neki dobar spot možete da vidite na Metropolisu ali i oni sve manje vrte muziku...
Internet je postao jedino mesto gde se možete valjano informisati. Nekada smo svi gledali isto. Dan nakon premijere nekog filma, prve epizode neke nove serije ili prvog emitovanja novog spota Nirvane, REM-a, U2-a svi smo pričali o tome u školi/na faksu/kada izađemo... sada smo ušli u niche time, u vreme kada svako traži i nalazi ono što ga interesuje, u doba kada dinosaurusi izumiru, a njihovo mesto zauzimaju hiljade i hiljade junaka You Tube-a, My Spacea, Blogova i svih drugih net lokacija.
I još nešto...moja generacijska muzika kao da je umrla. REM nije moja generacija, slušali smo ih ali smo ih kapirali kao nešto za malo starije od nas, kao i U2 (mada su sa Achtung baby u jednom momentu postali naši)...za muziku moje generacije smatram onaj udarni period od 1987. do 1993. Od Pixies, preko Manchestera do Sietla i Rage Against The Machine. U2 i REM i dalje postoje, a ovi naši kao da su sagoreli. Tu i tamo bljesnu, više kroz solo ili nove projekte, ali mi se čini kao da je taj period, inače jedan od najboljih u istoriji muzike, gotovo nestao.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
7 коментара:
jel si primetio kako publika & kritika imaju nekrofilsku zelju da neki bendovi zavrse sa radom (za mccartney-ja mislim da mnogi zele da i bukvalno umre!). evo recimo REM. sjajan bend, veliki bend. ali kazu bolje da se razidju jer vise nisu isti. majke ti!? a ko je isti posle 30 godina!? imali su misiju, imali su straasno veliku ulogu imali su cak ako se tako gleda gomilu hitova, sad treba samo da odrze neki nivo i da uzivaju u poslu. a ovaj album je brz, ne-veseo ali zestok, kratak i bas dobar!
Ma to su sve gluposti. Kao kad slusam ljude kojima je U2 "najgori bend na svetu"...e majke ti, ja mogu da ti nabrojim iz glave 700 gorih... naravno da nisu isti...ali treba ih postovati zbog minulog rada ali i zbog toga sto nisu postali uzasni nakon toliko godina vec ipak drze neki kvalitet. I niko ne mora nikoga da slusa ako nece...
Kume, a Love and Rockets? A Pogues? A Wedding Present? a Replacements? a Suede sa Butlerom? a naš najomiljeniji Lloyd Cole....a Robert Smith for fucks sake.....
Kume, ipak si ti malko stariji od mene, vidis da si nabrojao heroje iz sredine 80tih, a ja ipak vise naginjem kraju istih :):)
A Robert Smith...tja, uzivo je kao sto smo videli briljantan ali su mu albumi neprimetni vec deceniju i po.
Prošlog petka u svim informativnim emisijama B92 najvažnija kulturna vest bilo je objavljivanje albuma REM-a u Srbiji pet dana pre zvaničnog objavljivanja u inostranstvu, ne znam kako vam je to promaklo. S druge strane, U2 nipošto nije najgori bend na svetu, imali su sjajnih trenutaka, ali je činjenica da su u novom veku snimili jedan katastrofalan album, izdali hiljadu identičnih kompilacija i imaju najiritantnijeg frontmena na svetu (posle Bore Đorđevića).
Što se heroja mladosti tiče, bolje da ne znate uz kakvu muziku sam ja odrastao u Srbiji početkom devedesetih.
VH1 i MTV (bilo koji) su čiste budalaštine, što takodje ima svoju publiku i to razumem. Ovde ne mislim na mainstream, te stanice to i jesu, ali mainstream može biti i konstruktivan, što one nisu. A i inače funkcija video spota je u 99.99% slučajeva promocija pesme ili muzike koju prati ili Jay-Z-eve nove devojke ili čega god što je producentima milo i drago.
Sa druge strane, Internet nudi direktnu komunikaciju umetnika i publike, i slažem se da svako može da nađe ono što ga zanima, ali nekad mora pakleno da se pomuči za to. Postoje sajtovi i mašine za određivanje ukusa, pa upućuju na druge, "slične" izvođače. Jednom sam i čuo da je to nekome bilo od koristi... za jednu pesmu. Najjača vodilja ostaje "word of mouth" od ljudi čijem ukusu verujete. Daću ti samo jedan primer: pre par godina, moj jedan poznanik iz Los Angeles-a preporučio mi je album grupe Sweet Billy Pilgrim kao jedan od najboljih albuma te godine. Nije ih bilo na Wikipediji, ni na AMG-u, niti na Pitchfork-u, a nema ih ni dan-danas. Srećom, ovde su mi upravo pomogli MySpace i ta internet gerila koju pominješ. Čuh semplove i... kada sam ponovo dobio mogućnost govora, naručio sam CD iz Engleske i sada mogu da uživam u krhkom, prelepom spoju popa, folka suptilne elektronike koja je njihov prvi album. Kao što reče negde Bruce Sterling, zadovoljstvo koje osetimo kada dođemo do takve ezoterije je dovoljna nagrada za sve cyber-tragače. Da i ne spominjem muziku...
I mislim da je dovoljan razlog da se neko raziđe ako 10 godina svira isto, a ne obrnuto.
Uzgred, Ivane, ista smo generacija. Ali izgubih silno vreme na slušanje raznih gluposti, tako da sam ja u stvari mlađi. ;)
E može se dobro informisati i kod Zlaje u kafani...samo bajate vesti :)
Nego, ne menjaj crni template. Vako super. Al i ja sam pristrasna.
Постави коментар