žešće me kritikujete jer znate da sam ovde, a da nemam vremena za vas. Delimično ste u pravu, na kraju krajeva, ja sam taj koji vas je navikao da i kada sekire padaju novi post ima da osvane na ovoj lokaciji. Ali, nadam se da mi verujete, nemam vremena ni za sebe. Kao i svaki put kada počinjem sve iz početka suočavam se sa hiljadu i jednom stvari koje moraju da se postave od početka. Razlika je samo što ovaj put najviše zavisi od mene, a to ima svoje lepe ali i teže strane.

No, više o tome uskoro, u međuvremenu samo kratak izveštaj sa (sada već poluzaboravljenog) letovanja. Beše to sjajno putovanje. U odlasku ručali u Ljubljani, zanoćili u Đenovi (hvala Ivani i Saši). Tamo obišli muzej mora i veliki akvarijum, a onda se zaputili ka Perpinjanu. Savršeni putevi i signalizacija u Zapadnoj Evropi čine od putovanja kolima pravi ugođaj, a još se potrefilo i da smo nekako uvek išli u kontra smeru o većine na putevima pa je sve prošlo glatko.

U Perpinjanu, tj. u malom mestu pored gde tetka ima divnu kuću sa ogromnom baštom, palmama i bazenčićem proveli smo dve nedelje živeći kao u francuskom filmu. Zujalo se naokolo, mnogo se i dobro jelo i pilo, skočili smo do Barselone na par dana (poseban doživljaj), videli Karkason, najveću tvrđavu u Evropi, dobacili i do jedne katarske tvrđave sa čijeg bedema se vidi pola južne Francuske...i naravno sve je prošlo strašno brzo. U povratku svraćamo do Avinjona, papskog grada, lepog i skockanog, a uveče "pristajemo" u Veronu gde i prespavljujemo. Divan grad, stari centra savršeno očuvan, sa sve rimskim koloseumom u samom srcu tog centra....vredelo je videti... ponovo ručak u Ljubljani (meksički restorani u Ljubljani su sjajni) i povratak u Bg kasno uveče. Sve u svemu oko 5400 preveženih kilometara i mnogo fabuloznih utisaka.

Srećom tu su fotke da podsećaju na ovaj put koji sada već izgleda kao san.

Pričajte, gde ste vi bili, kako ste se proveli...ovo leto je imalo dugu uvertiru, a onda kao da se na brzaka završilo...ili je to samo moj osećaj zbog žestokog ritma u koji sam upao?