понедељак, 01. септембар 2008.

...čudno je to kako dani prolaze brzo, jedino što ovi koje trošim van onog uobičajenog ritma 5+2 prolaze možda još i brže, svaki dan radim nešto i nedostatak klasične podele na radne dane i vikende mi nekako prija.

Pričam juče sa prijateljem i kažem mu kako sam tek sada postao svestan da u budućnosti (ako sve bude kako treba) više neću morati da ustajem kao nekada da bih se u određeno vreme pojavio na poslu. Znajući sebe verovatno ću to i dalje raditi, a pošto posao sada više nego ikada doživljavam kao nešto svoje garant ću visiti na poslu do uveče i biti opsednut istim...no i samo saznanje da nema više obaveznog buđenja, a na to čekam od svoje sedme godine, pruža osećaj satisfakcije.

Vikend je ipak imao ukus vikenda zbog toga što nas je u subotu uveče još jednom opčinio Damir Imamović sa svojim džeziranim sevdah fusionom. Fascinantan muzičar i reklo bi se dobar čovek. Hvala Anici što nam ga dovodi.
A juče smo bili na dečijem rođendanu, Žare je napunio godinu dana i ugasio prvu svečicu na torti...funny...sve više onih koji dolaze dovode decu, nečija su čak u pripremama za školu...auf!

U okviru priprema za novi početak odoh danas sa saradnicama do Ljubljane i Zagreba na konsultacije, od srede ujutru smo ponovo zajedno.

Svima koji slave čestitam početak Ramazana i poručujem im da se manu osuđivanja knjiga koje nisu pročitali ;)

Live and let live!

4 коментара:

loveless је рекао...

dobrodosao nazad...zavidim ti za budjenje...to je moj san.

OnaKojaZvoniZeleno је рекао...

Nema to veze sa 1. septembrom, tek danas sam bila primorana da se vratim u kolotečinu radnog vremena koje ima svoje "od" a boga mi i "do".
Taaako da mi je mnooogo bolje da nisam pročitala tvoj blog. :) Ali... sad kad već jesam, šta je - tu je: back to work! :)

Aleksandar Maćašev је рекао...

Arbeit macht frei... sto nije daleko od "raditi, raditi i samo raditi" (ili je "uciti, uciti..."?)

Ja vec 5 godina raspolazem svojim radnim vremenom i divno je. Ali zato non-stop radis. Sto je lepo ako volis.

Deca? To je izgleda hot tema medj mojom generacijom. Pocela frka, buljenje u bioloske casovnike i svasta nesto. Evo, ja bih bio zadovoljan jednim zlatnim retriverom, ili buldogom (oni izgledaju kao bebe, malo zbrckane).

Jel' Kur'an? Ma divna jedna knjiga ;)

Milena је рекао...

Samo da se prijavim da sam ziva i vracam se na blog :)