CITY MAGAZINE BEOGRAD

Poštovani prijatelji,

imam veliko zadovoljstvo da objavim da sam dobio licencu za srpsko izdanje licencnog magazina u vlasništvu Roularta Media Group. Magazin koji ima već 38 raznih gradskih izdanja širom Evrope i u Belgiji je poznat kao Steps, u Holandiji kao Style, u Francuskoj kao A Nous, a u Sloveniji i Hrvatskoj kao City Magazine imaće svoje prvo ovdašnje izdanje 22. oktobra ove godine, dakle, tačno za mesec dana.

City Magazine je najveći evropski free magazin, dobar spoj gradskog vodiča i lifestyle magazina i izuzetno je uspešan na svim teritorijama. Velikim formatom (26x36cm), odličnom štampom (štampa se u Roulartinoj štampariji u Belgiji, najmodernijoj evropskoj štampariji) i impozantnim tiražem (60.000 primeraka, samo Beograd) predstavljaće lep novitet na domaćem print tržištu. Biće distribuiran indoor, dakle u tržnim centrima, poslovnim zgradama, pozorištima, bioskopima, knjižarama, centralnim gradskim prodavnicama, boljim restoranima i kafeima, na svim bitnim događajima...

Kampanja kreće 13. oktobra, dobro otvorite oči, dopašće Vam se ono što ćete videti.

Nadam se da će Vam se City Magazin dopasti i da ćete ga uzimati ne zato što je besplatan već zato što je dobar.

Stay tuned for updates!

(uvodna napomena, ovo je tzv. medjupost inspirisan vescu, ne racuna se kao pravi post tako da obznana svakako sledi u sledecem....ehm...pravom postu)

...stvarno zivimo u neverovatnoj zemlji. Mladjan Dinkic tri i po meseca pre kraja godine najavljuje smanjenje carine na uvoz vozila i time prakticno unistava poslednji kvartal svim uvoznicima! Sada svi cekaju januar, a distributeri automobila mogu da odu na kolektivni (neplaceni) godisnji odmor.... pa neverovatno, zar ne...dobro da to nije najavio negde pocetkom ove godine...cisto da ljudi znaju da promene biznis... vec nekoliko dana ni jedan automobil nije prodat u Srbiji, zemlji koja nekoliko poslednjih godina pravi ozbiljan rast (prosle godine 55.000 novih vozila, i dalje daleko iza Hrvata i cak i Slovenaca) i koja je ove godine nakon svih silnih izbora i nestabilnosti ipak mogla da nastavi sa usponom...ali sada tesko.

Ovakve stvari se jednostavno ne rade. Ok je to najaviti nekoliko nedelja ranije da se bas oni koji bi kupili u drugoj polovini decembra ne bi zeznuli...a svakako se prvo valja konsultovati sa ljudima iz branse, a ne brinuti samo o sopstvenom marketingu...

...dobro jutro, ovde vaš omiljeni insomniak (insomanijak...manijak sa Insa satom u ruci?) ... whatever... voleo bih da mogu da kažem da me pogađa ovo hladno vreme ali osim što je zajebano kada ustajete iz kreveta realno ga nešto ne primećujem. A i kako bih, juče izašao iz kuće u 9, vratio se u 8, prevezao 50km i bio na 6 sastanaka..no pošto je sve prošlo prilično dobro nije mi bilo teško da još 2 sata provedemo za notebookom...a onda sam stvarno pao u nesvest i zaspao kao top...i spavao čitavih 5,5 sati. Malo li je? Pa šta? Šta je falilo Tesli? Osim što je bio lud...

Sad smo već mali i dobro podmazani sistem. Još uvek (i još dugo će) od mene najviše zavisi ali se ekipa uigrava, kompatibilni smo, ok funkcinišemo...vremenom će svako potpuno ovladati svojim delom posla i ja ću moći malo da se izmaknem i pustim ljude da slobodno rade i da im pomognem ili ih usmerim onda kada je to potrebno.

U sledećem mailu će definitivno obznaniti šta je u pitanju, a biće to ovih dana...danas/sutra/prekosutra...so... stay tuned :)

...smešna priča glasi: kad god sam išao na Zapad tamo me je dočekivalo lepo vreme, a iz Srbije me je ispraćala i često i dočekivala kiša. Zezali smo se kako kod nas čak ni vreme ne valja. Kada čovek pogleda godišnje proseke može da vidi da je BG u odnosu na Brisel ima sigurno 50 sunčanih dana više.

Ipak, istorija se ponavlja, evo me u Briselu i dan je sunčan, vedar i bistar, od sunca se teško gleda u vrhove katedrala i drugih starih i lepih građevina...mirišu vafli, kuvaju se dagnje, piva u izlozima se ne daju izbrojati, a prodavnice vrhunskih čokolada su na svakom koraku. A vi kisnete... :)

Ako će vam od toga biti lakše onda ću vam priznati da 90% vremena provodim u hotelu i to na fotelji u lobiju jer je tu wireless net (protok 3000kbs!) besplatan, a ako hoćeš u sobi e onda se plaća...glupa fora...al bar nisam u sobi :) Prošetah sinoć i jutros malo po gradu, lep i verovatno jako dosadan...savršen za zastati na par dana tokom nekog dužeg putovanja ili ga konzumirati ovako kao ja, na kašičicu tokom trodnevnog boravka.

Zajeban ovaj korporativni život...kada sam se guzio da vodim posao nekako sam to zamišljao mnogo glamuroznije...u stvari biti glavni najviše podseća na onu sirotu mama pticu koja ne zna u koji otvoreni kljun gomile ptića pre da ubaci hranu.

Završavam ispijanje soka koji se zove This Water...nije loš...i ne bio za 2,5 evra za 420 ml!

...bejasmo na koncertu Jadranke Stojakovic u SKC-u...tesko je prepricati...pratite Popboks, verujem da ce nas prijatelj Zoran Jankovic dati pravi prikaz, u slucaju Marca Almonda nije omanuo.

Vidim da je vec proslo 02, napolju duva nesto nalik na neki od onih uragana zanimljivih imena (kako bi mi zvali uragane da ih zaista imamo? uragan Voja, tornado Toma, ciklon Velja...Vojislav Tramontana Kostunica - vetar od koga boli glava), a ja se trudim da dovrsim sve sto mogu da bi sutra otputovao u Belgiju relativno rasterecen. Nikada nisam bio u toj zemlji, raduje me nova zastavica na mapi sveta.

Da li ovaj put znaci da sam strani placenik? O, jos kako! Od kako sam to probao ne odustajem, raditi za stranca i za Srbina je kao nebo i zemlja...u ovom drugom slucaju malo ispod zemlje. Ajde, da vas sada vidim...imate jos malo vremena da me raskrinkate (ovde ne mislim da one koji vec znaju), Belgija, Bevc je vise manje najpoznatiji po tome sto...voli da pije pivo i da jede cokoladu..ok, i to, ali nije to...

Hotel valjda ima neki fin wireless pa cu biti online ... stay tuned!

...vreme pisanja bloga koje vidite nije pogrešno, sada je stvarno pola 6 ujutru...ušao sam u onu fazu kada se sve poremetilo. Sinoć me skolala teška glavobolja, tek drugi brufen je odradio posao, nešto sam kao odspavao između 8 i 10, potom radio do 02h, a onda se probudio u 05h sa nekom idejom koja bi garant iščilela da sam nastavio da spavam...a i nije mi se spavalo i pošto sam to obavio eto me i ovde, da napišem koji redak, voda za kafu se greje, prve jutarnje 35tice prolaze, a u 09:30 već imam prvi sastanak (živeli ranoranioci!), u 11h drugi, u 13h treći, u 15h četvrti, a uveče čitav niz mailova da pošaljem.

Neću izdavati knjige.
Ni stripove. Nemam para za bacanje, na žalost.

Toplo?

...ima li života kod vas? Kod mene slabo, spavanje, retki obroci (dobra strana) i organizovani haos, čini mi se da gledano sa strane izgledam kao Duško Dugouško koji svira 8 instrumenata istovremeno (duvanje u gajde i lupanje činela ušima uključeni). Ali obrisi se polako naziru, mreža se širi, sistem dobija obrise, računam da će do kraja sledeće nedelje ceo projekat biti doveden u stanje punog funkcionisanja.

U međuvremenu me čeka poseta Belgiji (subota-utorak), već ovaj podatak sigurno dodaje nove grančice u rasplamsalu vatru online teoretičara od kojih očekujem novi talas nagađanja šta ja to u stvari spremam. Neću vas još dugo držati u neizvesnosti...izdržite još koji dan ;)

Jel ide neko na Isusa Reptila (da ne kažem gmizavca)?

...da mi je neko pričao da ću gledati Dinosaur Jr. a dan kasnije Marca Almonda...dok mi se najavljuje bend pevača Jesus Lizarda, a dan posle nje Jadranka Stojaković sa Madonnom i grupom Queen na horizontu..hm, recimo da bih pomislio da je toj osobi potreban izvestan tretman...ali eto, događa se svašta...a ja kao pravi ludak jurim da vidim sve.

Marc Almond beše sjajan, iako je prostor u Hotelu Jugoslavija bio više neko opskuran, neprovetren i shodno tome na onakvu subotu nalik na dušegupku njega to nije sprečilo da održi briljantan koncert, od šlagera do Soft Cella i nazad, silazi u publiku, izvede vrhunski show, pokaže koliko je srećan što ga ovde toliko vole i u ambijentu spota Depeche Mode "No Good" pokaže kako su prave zvezde to uvek i svuda.

Oko 500 ljudi koliko je otprilike napunilo dotični prostor napustilo ga je oduševljeno, vredelo je dehidrirati zbog ovoga.

Ali dosta hedonizma, valja rudariti, odoh da se spremim za nove aktivnosti, čekiranje materijala i odobravanje istih za štampu, diskusija oko web sitea i kampanje, sastanci sa kolegama i potencijalnim kolegama, opremanje officea, valjda završim do 19h kada se u Galeriji Kontekst otvara izložba Margins (http://www.macasev-margins.blogspot.com), nadam se da se vidimo tamo.

...vreme mi prolazi kao u transu, umalo da napravim grešku života i propustim Dinosaur Jr. Srećom bio sam dovoljno pametan da pravo iz poslovne akcije produžim na Taš gde su J. Mascis i ekipa održali javni čas iz smislenog melodičnog gitarskog gruvanja... Tačno sat vremena nakon kojih nam je tutnjalo u ušima i nakon kojih smo bili neviđeno srećni. A čovek je bio dovoljno pametan da publici koja ga je čekala čitav svoj život pruži sjajan presek karijere krunisan hitovima sa Bug-a "Freak Scene" (us Smells Like Teen Spirit i Touch me Im Sick himnom moje mladosti) i valjda najboljom obradom ikada "Just Like Heaven". Urlik kojim se završava njihova verzija tog klasika okončan je i koncert.

Igija smo gledali cca 15 minuta sa bezbedne udaljenosti, već ga videli na EXIT-u, nije naša šolja čaja, poštujem ja rock and roll kao način života ali ovo sve deluje malo degute, kapa dole na energiji ali sve to više izgleda kao predstava nego kao iskonski rock doživljaj...Igi glumi sebe. Suština Dinosaura je pobedila formu Stoogesa (koji su, da ne bude zabune, nekada predstavljali suštinu, sada su samo predstava za nostalgičare i vremeplova željne klince - ko je bio na Sex Pistols za o čemu govorim).

S obzirom da će biti 36 stepeni možda sav ovaj sport na TV-u i nije tako loš...a od ponedeljka opet ludilo... uživajte!

...primećujem da broj poseta rapidno raste, drago mi je da ste se vratili i da me niste zaboravili. Ja nastavljam sa teaser kampanjom i zahvaljujem svima koji su bili dovoljno dokoni da raspravljaju o čemu je reč ;)

Ovih dana mi kloniranje ne bi škodilo, skakućem od kreative preko špedicije i knjigovodstva do marketinga...uživam u lepotama sporosti domaće administracije kojoj iz nekog razloga treba nekoliko dana da vas upiše u knjigu postanja (takođe poznatu kao privredni registar) iako verovatno niko ne bi umeo da objasni zašto to ne može da bude gotovo za par sati... mistifikacija brale, čekaj malo da neki tamo proveri ko si, da nisi neki izdajnik.. ali ni onda niste ništa uradili, tek tada podnosite zahtev za PIB (poreski identifikacioni broj) što, pogađate, uzima još par dana, a onda vam sa privremenog računa prebacuju osnivački kapital na redovni račun...iiiii...i onda saznajem da ima još ponešto da se uradi...a vreme neumitno teče. Srećom pa razni neki kontakti od ranije čine svoje te su mnogi ljudi spremni da pokrenu stvari na lepe oči i reč...neću ih izneveriti, naravno, ali me sve ovo blago nervira....

Ajmo sad na vesele teme...u mestu tako milog imena SOPOT ali u Poljskoj neko se dosetio da napravi ono što ja zagovaram već godinama kao siguran uspeh, napravio je veče 80tih godina, a nastupila je neviđena ekipa: Samantha Fox, Sabrina Salerno, Sandra Cretu, Kim Wilde, Limahl i Kajagoogoo, Shakin' Stevens, and Tomas Anders from Modern Talking. Umesto da kao Velja Ilić idu korak po korak ovi ljudi su sve odradili za jedno veče. Fotke sa ovog poljskog MESAMA možete videti ovde:
http://www.wiadomosci24.pl/artykul/sopot_festiwal_sabrina_samantha_sandra_i_inni_74476.html

...naravno, nikada ne može biti sve kako bi vi želeli. Imate neke pare i silne ideje ali vam onda ljudi koji se u neke stvari razumeju bolje nego vi razjasne šta u stvari možete sa to "nešto" para ... cvrc...u tom slučaju ja praktikujem da poslušam ljude koji znaju. Ali određeni limiti stimulišu kreativnost tako da već radimo na kreativnim rešenjima dopiranja do onih koji su nam najpotrebniji, a prava promo kampanja kreće sredinom oktobra, na nekih 7 dana pred...to nešto što najavljujem.

Koji je ono legendarni bogatun dao da mu na nadgrobni spomenik uklešu nešto poput: "Ovde leži čovek koji je bio dovoljno pametan da zapošljava ljude pametnije od sebe"...to je opasna mudrost.

Nisam imao net od juče popodne...SBB nešto popravljao...jutros ga prvo nije bilo pa je došao...olakšanje bez premca...al smo postali ovisni od ove tehnologije...pobuna mašina je sve izvesnija.

...a ima i ona teorija koja kaže: kada pokrećete svoj biznis to znati da više nećete raditi za drugoga 40 sati nedeljno već za sebe 80 sati. Ta teorija je samo delimično tačna, naime, 80 sati bi značilo da 5 radnih dana radite i spavate...i da imate slobodan vikend. Kada ste neko ko vuče celu priču onda nemate ni ta dva dana, non stop mislite na posao, budite se i ležete sa raznim idejama i kalkulacijama, a ni ne spavate baš najbolje... igranka bez prestanka!

Ali ništa od toga nije strašno dok god ste zagrejani za ono što radite (ja ključam) i dok verujete da ste bitan šraf u nečem jako dobrom i perspektivnom. Ako imate dobru ekipu kao što ja mislim da imam onda rezultati ne mogu da izostanu.

Prethodna dva dana bili smo u Ljubljani i Zagrebu u poseti tamošnjim kolegama, "krali" smo znanja, učili na njihovim dobrim i lošim potezima i što je najvažnije, naišli na lep prijem i želju za saradnjom. Nove generacije nisu opterećene prošlošću, gledaju kako da naprave bolju stvar i svesne su prednosti međusobnog razumevanja ljudi koji govore slične jezike i rade na tržištima koja nisu bitno različita.

A sat otkucava i za otprilike mesec i po dana videćete i prvi rezultat ovog angažovanja... stay tuned ;)

...čudno je to kako dani prolaze brzo, jedino što ovi koje trošim van onog uobičajenog ritma 5+2 prolaze možda još i brže, svaki dan radim nešto i nedostatak klasične podele na radne dane i vikende mi nekako prija.

Pričam juče sa prijateljem i kažem mu kako sam tek sada postao svestan da u budućnosti (ako sve bude kako treba) više neću morati da ustajem kao nekada da bih se u određeno vreme pojavio na poslu. Znajući sebe verovatno ću to i dalje raditi, a pošto posao sada više nego ikada doživljavam kao nešto svoje garant ću visiti na poslu do uveče i biti opsednut istim...no i samo saznanje da nema više obaveznog buđenja, a na to čekam od svoje sedme godine, pruža osećaj satisfakcije.

Vikend je ipak imao ukus vikenda zbog toga što nas je u subotu uveče još jednom opčinio Damir Imamović sa svojim džeziranim sevdah fusionom. Fascinantan muzičar i reklo bi se dobar čovek. Hvala Anici što nam ga dovodi.
A juče smo bili na dečijem rođendanu, Žare je napunio godinu dana i ugasio prvu svečicu na torti...funny...sve više onih koji dolaze dovode decu, nečija su čak u pripremama za školu...auf!

U okviru priprema za novi početak odoh danas sa saradnicama do Ljubljane i Zagreba na konsultacije, od srede ujutru smo ponovo zajedno.

Svima koji slave čestitam početak Ramazana i poručujem im da se manu osuđivanja knjiga koje nisu pročitali ;)

Live and let live!