Danas i sutra pravimo malu pauzu na FEST-u...valja se odmoriti...sinoć odgledali "Ništa lično", solidan ruski film o ostarelom privatnom detektivu koji dobija zadatak da nadgleda stan jedne žene. Da je film imao malo brži tempo i da je kraj bio samo malo intenzivniji film bi čak dobio vrlo dobru ocenu. No, antiklimaks je očito moderan i u američkom i u evropskom filmu. Jeste da je i u životu obično tako ali od filma očekujem da bude veći od života...što je nepravedno prema onim autorima koji pokušavaju da što realnije prenesu original na filmsko platno.
Čekajući da dođe vreme za projekciju uverio sam se kako postaje sve teže pojesti dobar domaći obrok u kafani u centru Beograda. Ako ste za pastu, lazanje, rižoto, plodove mora, biftek...izbor je ogroman, i to pozdravljam, ali je prava šteta što nestaju domaće kafanice. Na kraju pojedoh dobru sarmu u "Znaku pitanja", a veliki plus im je to što nisam izašao smrdljiv - razlog zašto u "Proleću" jedem samo leti u bašti. Naši vajni antiglobalisti svoju idelologiju demonstriraju jedino kada im je dozvoljeno da razbiju Mek. Gde su bili da spreče gašenje nekih kafanskih simbola Beograda? Da li ćemo na kraju zbog naše šizofrenije po američku vizu zaista ići u Zagreb, a na dobre ćevape u Niš? I jedno i drugo je suludo.
Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko "Bludnog sina" koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:
"Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima... Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju... Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre."
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
8 коментара:
Ako necega ima i previse to su dobri restorani. Evo, rekoh, da pomognem svima u nevolji koji ne nalaze mesto za dobar obrok.
http://www.nusbg.com/srbija_beograd_restorani.html
Meni se poezija Bukovskog uvek vise dopadala od njegovih romana. Procitala sam sve sto je ikada napisao. Nekako mi je najdraza ostala zbirka Last Night of the Earth Poems.
Sto se tice filma, toplo preporucujem rumunski 12:08 istocno od Bukuresta. Naslov u originalu je A fost sau n-a fost? Odlican film da se covek dobro nasmeje, ali naravno i mnogo vise od toga.
Poezija Bukovskog, kad se uporedi sa njegovom prozom, stvarno ima i preko potrebnu dubinu i mudrost. A koliko znam, on je objavio preko 50 zbirki poezije, mnogo vise nego sto je objavio romana,iako je u svetu bas kao romanopisac vise poznat.
"12:08 Istocno od Bukuresta" je stvarno izvanredan film, a ja ti Milena, toplo preporucujem da u martovskom broju YEllow Cab-a procitas i o svim ostalim remekdelima Rumunskog novog talasa, o toj kinematografiji koja je u protekloj godini svakako predstavljala najveci filmski bum u svetu.
Vlado, sad skoro sam gledala i California Dreamin' (Nesfarsit). Ni taj film im nije bio los, mada mi se onaj prethodno pomenuti mnogo vise dopao. Imas neku preporuku? :)
Vec sam ti rekao Milena da u sledecem broju YC-a mozes citati moj opsiran tekst o fenomenu rumunskog filma, ali ovo moze ispasti i reklama firme sto je krajnje neumesno:) pa cu ti dati par konkretnih licnih preporuka, posto si na dobrom tragu, na pragu otkrivanja jedne krajnje interesantne i osvezavajuce evropske kinematografije.
Proslogodisnji kanski pobednik "4 meseca, tri nedelje i dva dana", neka ti bude obavezna lektira. Zatim, "Smrt gospodina Lazareskua" (Death of Mr. Lazarescu, "Moartea Domnolui Lazarescu" na rumunskom). Eto, malo li je za pocetak:)
Vlado, Smrt gospodina Lazareskua sam gledala, a drugi koji si spomenuo imam, samo jos nije dosao na red.
Ne smeta mi reklama, ali krivica je moja jer sam zaboravila da napomenem da sam vec osam meseci u inostranstvu, pa nemam priliku da citam nasu stampu. Zbog toga sam te pitala direktno za preporuku.
Pa to bi otprilike i bilo to sto se tice rumunskog novog talasa. Mozda je 4 filma malo, ali kad se pogleda da je tih 4 filma napravljeno u jako kratkom vremenskom intervalu (2005-2007), onda to ipak predstavlja ogroman uspeh. Nasa kinematografija, ako ovako nastavi, toliko kvalitetnih filmova nece napraviti ni u roku od 20 godina.
Mozda bi tu jos Milena mogla da pogledas i "Papir ce biti plav"("Hartia va fi albastra).Film je snimljen 2003. i vremenski predstavlja vesnika ta buduca 4 superteskasa koja ce Rumuniju uzdignuti na veoma visoko mesto svetske kinematografske mape
Pored filma Ostrvo, ovogodisnji Fest ima jos jedan odlicni ruski film, Privatne stvari. Baci pogled ako ima negde neka repriza. I samo jos nesto, uskoro izlazi knjiga o beogradskim kafanama za koje se zna samo ako neko otkrije putic do njih. Ostavimo taksistu zutaca za "beogradski krem", prava klopa je na drugim, skrivenim mestima.
Vredi apsolutno pogledati i prethodni film nastradalog reditelja California dreamin', Marlena iz paviljona. Bio na proslom Festu.
Poz.
Постави коментар