Zagušen toplotom radijatora (grejem se na struju, dakle debelo ću platiti taj "luksuz") sinoć sam poželeo malo svežeg vazduha te sam širom pootvarao prozore u kući. Nakon nekoliko minuta izgledao sam kao Al Jonson u filmu Džez pevač sa disajnim problemima...čađ se mogla prstom skidati sa stvari u stanu koliko je vazduh spolja bio zagađen. Vetar možda nije najomiljenija pojava kada temperatura padne na nulu ali sam ga prizivao jer je jedini način da se vazduh u Beogradu pročisti. Moja vazdušna banja a.k.a. Višnjička banja tokom većeg dela godine predstavlja čudesno ostrvo čistog vazduha, ali kada dođe zima i 90% mog komšilika založi vatricu počnemo da ličimo na Mančester tokom industrijske revolucije.
Daljinsko grejanje nije dobacilo do velikog broja domaćinstava u Beogradu, gas kao najčistiji oblik grejanja koji preovlađuje u svim zemljama u kojima neko misli praktično i ekološki kod nas još uvek predstavlja retku privilegiju pa nije ni čudo što svi koji mogu (jer je struja jako skupa) pribagavaju "starom dobrom" sistemu zagrevanja putem loženja. Problem je što to trenutno čini jedno 100.000 kuća u Beogradu, a kada na to dodate toplane i izduvne gasove iz naših, u proseku 14 godina starih automobila, rezultate nije teško videti ali i namirisati. Nadam se da neko razmišlja o ovome...da ne bi za koju godinu postali kao Peking, grad čiji građani nebo viđaju svega nekoliko puta godišnje.
p.s. nema vesti o svirepom snešku ubici, veći broj građana je prijavio da ga je video ali su ekipe brzim uviđajem dolazile do zaključka da je u pitanju masovna histerija zbog koje se našim sugrađanima od hrpe snega priviđa ubica koji verovatno u nekom budžaku broji svoje poslednje sate jer temperatura polako raste.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
3 коментара:
Ovaj post me je potsetio na cetvorospratnicu u Prizrenskoj: fasada prelazi iz izrazito sive u prizemlju do bele (najvisi sprat)... Inace meni je smrad izduvnih gasova uvek nekako isao uz Beograd, gotovo kao neki miris grada, dok moj brat, koji zivi u inostranstvu,nije primetio: Covece, ovde VAZDUH SMRDI!
Mogu samo da zamislim kako vam je sad tamo u Begesu. Ja zivim u jednom malom vojvodjanskom gradicu koji nema takvih problema. Moj grad obiluje zelenilom, i pored toga sto je rekonstrukcija Glavnu ulicu pretvorila u salas prepun blata, i jos samo guske i svinje fale. Cak su i neke stogodisnje i kusur bodjose povadili, navodno zbog opasnosti da nekom ne tresnu na glavu. Ali, sve u svemu dobro je. Industrija je mrtva tako da nema smoga, vazduh je cist i ostar, svukud okolo je priroda, beskrajna panorama ravnice na kojoj bi i Van Gog pozavideo. Blizu je i Dunav oko kojeg tek da vidite kako je vazduh zimi mocan. A nije daleko ni toplina Evropske unije koja nam se iz obliznje Madjarske sliva u vidu ruskog gasa:)
Ma nemate pojma vi Beogradjani koliko jos ima netaknutih prirodnih oaza u ovoj Ljepoj nasoj.Da covek sedne i sirom razjapi usta. Priroda je cudo
imam jedan dobar test za zagadjenost.
sednete na bajk, pa se vozite kroz grad i merite vreme dok vam ne pozli. Ne od umora (uslov je da ste naviknuti na voznju biciklom), nego od toga sta ste sve udahnuli.
Kako sam veliki fan i pristalica voznje bicikla, testiram uslove gde god da se nadjem.
Beograd, moram priznati, prednjaci. Samo sto se popnem uz Francusku ul. i negde do SKCa mi se vec prilicno manta.
Jednom sam od napada gluposti uleteo u tunel ispod Terazija ka Z Vencu, kao da presecem put. Zyklon B je naspram toga osvezivac prostorija.
Da ne spominjem da je voznja bajka po BGu kao video igra (you've got one life left). Vozaci naprosto ne pretpostavljaju nikakvo postojanje bicikla na putu.
Постави коментар