Koje su vaše slabe tačke? Moje su mnogobrojne. Mislim, fizičke. Ako otpišem sada već hronično zeznuta leđa i fokusiram se samo na ono što pod stresom počne da me smara onda su na listi srce (preskakanje, lekari kažu da manje jedem jer mi je želudac postavljen tako da kada se prežderem i sedim on pritiska srce odozgo - zvuči jezivo), stomak (juče mi je proradio pod stresom pa sam ostao kod kuće) i koža (osetljiva, problematična, naročito kada sam pod tenzijom)...eh da, ni zubi mi nisu najslavniji, zavidim onima koji su kod zubara bili dva puta u životu...ono, zbog dosadnog mlečnog zuba i na beljenju.
Uvek sam o sebi mislio kao o supermenu. Nisam izostajao iz škole (debil!), nikada nisam bivao bolestan duže od par dana, što se rešavalo čajem i vitaminom c, a sada život počinje da pokazuje svoj ružan kez i kao da najavljuje da će druga polovina biti nešto drugačija. Da ću naučiti šta znače trigliceridi, bilirubini, diskus hernija i imena svih onih šarenih tabletica koje se gutaju jedna zbog ovoga, druga zbog onoga, treća da poništi nus efekte prve dve... uh... danas inače popodne radim intervju sa Vedranom Rudan koja u svojoj novoj (vrlo zabavnoj) knjizi (Kad je žena kurva/Kad je muškarac peder) na duhovit način piše upravo o svojim kasnim 50tim....pa možda dobijem odgovor od nje kako se najbolje pripremiti na ono što dolazi.
A lepo su nam govorili naši stari da je zdravlje najvažnije...a mi se smejali.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
14 коментара:
Cuvaj zdravlje i sve najbolje.
Matorenje i eto ti mene...
Moram da priznam da nisam nesto bolesljiviji sa godinama... bar ne vise nego sto sam oduvek bio (kuc-kuc, pu-pu i ostale vradzbine).
Stres > stomak... jedina stvar koju mogu da navedem. Mozda malo zajebanije prehlade zbog pusenja. Zubi su mi uvek bili katastrofa, tako da to ne racunam.
Malo se rasivam psihicki (neuroze raznih fela, fobije, generalni angzajeti...), ali i to nije nesto novo.
Supermen? Ahahahahaha... ja sam uvek u skoli bio "onaj mali zgoljavi sto nece na fizicko". Uzas zivi.
Vise me brinu one vanity stavke: nekoliko sedih, celavljenje, salo na stomaku (nekome ko je bio na pragu anoreksije ceo zivot to stvarno dodje kao gadan sok), podocnjaci kao u baseta i nateceno lice babe na losim lekovima.
Ali moram priznati da se osecam dosta prijatno u svom 36 godina starom telu/duhu, naspram onoga kako sam ja to zamisljao. (Kuc-kuc, pu-pu... za svaki slucaj)
Hvala Vuče :)
Aleksandre, eto vidiš, u stvari, sećaš se one stare: žuti žutuju, crveni putuju?
eh, ta tezina. bog mi ionako nije dao visinu, pa sam ja kao za inat krenuo da rastem u preostalim prostornim dimenzijama. coca-cola i red bull ce mi doci glave. osecam to... :)
Slabe tačke...Misliš slabe trotačke?
Postoji u mene jedna opasna genetska predispozicija, a to je da oćelavim prirodnim putem. :)
Šalu na stranu, veliko čelo je šmekersko :)
Elem. Ne znam čemu/kome da zahvalim, ali kod mene još uvek nema nikakvih mutacija, tog tipa.
Redovan bazen je carska rabota.
Planine takođe.
Dobro vino.
I opuštenost pre svega.
Stomak i živci? Hm. I to se odavno nije baš baš pomerilo.
Jer.
Kad preživiš neke malo gadnije životne tuge i gubitke, tako odjednom, ko puc prstima, naučiš da više ne trošiš živce, i sopstveni stomak, ka takve budalaštine. Specijalno tuđe.
Kaže neka dobra izreka.
Primaj stvari mirno i uči se radosti.
Ja dodajem.
Mrš na plivanje.
Znaci ja mu dodjem u onu grupu sto "zutuju". Jao bre kad vam dodjem... Ionako sam bio u stalnom ratu sa tim uber frajerima iz skole sto igraju fudbal (skolski izbor sportova mi je uvek bio stran). Posebno su mi "srcu prirasli" i oni ameri sto su igrali za skolske ragbi (da ne kazem americki fudbal) timove. Za cice poput mene je plivanje i voznja bajka. U'vatis stazu (jal vodenu, jal zemljanu) i nema niskih startova i laktova u stomak.
Nego, layout bloga je ovako namerno predizborno crno/crven ili...? Pa ces onda da ga pobelis kada pobede pro-evropljani (ko?). Ne mogu nista lepo da procitam.
Bas sad spremam neko predavanje na temu web 2.0 i citljivosti/preglednosti i inih lepih web vrednosti. Evo nudim se da ti "pro bono" doteram blog.
joj Ivane, kud zapodenu ovu gerijatrija temu. moj najbolji drug i ja se stalno zezamo da cemo biti najmladji bolesnici na gerijatriji jer se stalno, malo po malo raspadamo. kad god odem na pregled, meni kazu svi parametri su u redu, a sve pojave koje me muce su od stresa. alergije, nesanice, bol na zelucu, nesvestice itd. stres stres stres.
etotako predlaze resenje protiv stresa, ali ja to ne umem konstantno da primenjujem, sta vise - bolje se osecam kad konstantno ispoljavam nervozu uzrokovanu stresom nego kad gutam u sebi pokusavajuci da ga obuzdam. u svakom slucaju, kad bi se zivelo na nekom tropskom ostrvu, sigurna sam da bi i trigliceridi i bilirubin bili iskulirani kao i ja sama.
Slaba tacka - stopala. Kad je nesto strasno,uvek nekako padnem, udarim ili iskrivim nogu. Kazu da su povrede nogu znak da bi hteo da potrcis i pobegnes, a ne mozes, pa se onda povredis da bi imao opravdanje. To sam naucila, pa kad se sve oko mene raspada, ja polako i pazljivo - nogu pred nogu, pa cak i tada - za neverovanje - uvek se nadje neki kamen, izbocina na travnjaku, volsebni stepenik.
Etotako, svaka cast! Plivanje je fenomenalna stvar.
Muskarci na blogu - endorfin je cudo, a misici se mogu napraviti za godinu dana! Sede uopste nisu bitne. Tvrdim da cete se osecati kao carevi ako krenete u dzim.
Sta jedete?
Piletina, voda i sve zeleno su najbolji za anti-stres, energiju i libido. Podocnjaci i nateceno lice su znak zadrzavanja vode - znaci da se unosi mnogo slanih stvari, kofeina i alkohola. Redukcijom -nisam rekla -"izbacivanjem":) - istih nadutost nestaje za manje od nedelju dana.
BTW, psiholozi se slazu u jednom: cim nastane neki problem u glavi - treba se nakratko okrenuti i posvetiti telu.
Ja isto kao Sylvie- alergije na sve moguce polene, nesanica, hronicna, a kao i ti ledja. Ledja su slaba tacka projektanata koji ceo radni vek provedu pred kompom. Lice-cim pojedem cokoladu, izgledam kao raspupeli omladinac (u onom losem smislu) a ako kojim slucajem u necemu pojedem samo trunku majoneza, ne smem iz stana da izadjem dva dana, dok se lice ne smiri. Kazu da ti je zdravlje super ako se probudis u 40tim i nista te nigde ne boli. A sta ja? Ja sam tek u tridesetim!
Kako li pogodi temu bas danas! Ovih dana ne ustajem od compa, vrat i oci odose u bestraga, a posao ne pita...
Sinusi standardno, cim je malo hladno, ali jos uvek pomazu inhalacije etericnim uljima.
Kao maloj rekli su mi (kakva greska za njih, a spas za mene!) da se grip leci nedelju dana ako pijes lekove, a sedam ako ne pijes. Onda sam ja to primenila jos negde u trecem osnovne kad vise nije morala mama da mi daje lekice, i sve sam lepo bacala u sudoperu. :) Nije bilo sile da me nateraju da ih vise pijem. Ta mi se navika nekako zadrzala i ja evo, hvala Aleksandre - pu-pu, kuc-kuc, da ne cuje zlo i ostalo - polako preskacem 42. stepenicu.
Zubare nikako ne volim, a nije da mi nisu potrebni, stomak se uzmuva tu i tamo kad je neka tenzija, ali moze da se sredi nanom i umerenom hranom. Przeno sam zaboravila kad sam jela, alkohol na srecu ne podnosim, duvan takodje, i eto zdravlja. Kazu i da sve krece od (lude) glave, pa se trudim da je sacuvam kad god mogu.
Eto, probaj, uspori malo, cuvaj zdravlje, ono je ipak najprece! :)
Sve najbolje!
Izgleda da svi imamo neku boljku. Ja se povremeno patim sa raznim alergijama.
Dodala bih jos, uz izvinjenje Ivani, nikako caj od nane za stomak! Moja knjiga lekovitog bilja kaze da on nadima.
Kume, prava tema...trigliceridi su i moja boljka, a kažu da se dobijaju od stresa....srećom, jetra se drži a na nju najviše pikiraš da je u raspadanju. o šećeru da ne pričamo. Leđa su manje više OK...kažu da nije kičma problem već mišići koji je drže. Ako je bazen smor, tu je uvek teranje bicikla. Muzika je terapija. Get yourself a nice, fiiine iPod....musli za krvnu grupu, salate....i ćevape....
Boze, da ne poznajem The Mighy/ja, posle ovih opisa mogla bih da pomislim da su on i grbavi Drakulin asistent Ygor braca...
( kako bi Srbi rekli )... BLIZNACI:-)))
Odlicni ste vi momci, ajde, bez kuknjave.
Moj kum je doktor, a poznajem ih jos nekoliko. Mentalno sam hipohondar, od onih sto nikada ne idu kod lekara, "da mi nesto ne nadju" a svaki put kad me nesto zaboli kazem sebi "kancer, metastaza, to je to". E sad, taj moj isti kum i ostali doktori, zastupaju tezu da razvoj velikog broja bolesti ide upravo iz glave, tj. iz poremecaja u CNS/u
( centralni nervni sistem ). Da ne davim, poenta je da kada se zalim lekarima na bol ovde ili onde, uz autodijagnozu da je "sigurno rak" svi mi kazu da popijem Xanax, da se javim za pola sata pa ako i dalje boli da idem u bolnicu. I quess what/najcesce prestane!
Moja preporuka je - nemojte se nervirati. Nikad. Nikad.
Manje ce stete prouzrokovati sedativ, dva ili tri nego prepustanje nervozi.
Постави коментар