OH MY GOD, IT'S MONDAY AGAIN!

Blablabla, naravno da i dalje postoje samo dva dana, petak i ponedeljak, s tim što ovaj drugi prkosi zakonima verovatnoće i pojavljuje se nešto češće.

Vikend beše ko vikend i šta da se priča, red fudbala, red pića. Petak uveče sam proveo u mraku, bez struje jer je već pre prve kapi kiše sistem pao pa sam imao romantičan pogled na oluju. Nakon dva sata struja se vratila, a ja sam razmišljao da bi 15 minuta bez prenosa u slučaju da smo mi bili organizatori EP verovatno više ličili na veče bez fudbala.

Subota je krasan dan, kada ne moraš da sređuješ kuću (dolaze matorci iz pečalbe) ali je bar veče izvadilo prosek. Na Šikari nastup benda Svi na pod. Kakva ekipa, kakva svirka!! Petar Rudić je definitivno jedan od autora za koje pod hitno morate čuti. Intro je otpevao Saša Ivanović (ex Mravi) - obradu hita Du Du A "Afrikanac u Beogradu", a onda kreće ludilo: 9 članova benda na bini, za vokalom se smenjuju Zoja Borovčanin i tandem Zoe Kidah (soul vokal koji pali masu) i Constructa (ragamafin vokal sa aromom Kingstona), gitara, bas, bubanj, saksofon + Petrove sempl intervencije.... nešto više od pola sata pakleno dobrog provoda na prepunom brodiću... funky, rege, soul... kroz prangijajuće rifove i sjajne aranžmane.

Kao ekstra detalj dodajem info da na Šikari imaju 26 vrsta piva. Nisam bio u formi pa sam popio samo Grolsch (promo cena 130 din) i moj omiljeni mutni Paulaner (200 din)...a meračio sam i crveni Kilkenny ali nešto mi nije išlo....no, ima dana. Nastup ponovo okupljenih Mrava sam ispratio do pola, bio sam malo umoran, a i posle SNP-a ovo nekako zvuči zastarelo, a i suviše liči na Darkwood Dub....

Nedelju provedoh u druženju sa rodbinom, kakofoniji dečijih glasova i posmatrajući kako fudbalska pravda pobeđuje. Nemci ionako dobijaju svako drugo finale, zapamtite to ako imate lošu naviku da se kladite. Neke stvari su konstanta - kao recimo podatak da se kod Rusa na čelu države smenjuju ćelavi i kosmati :)

PUPPET MASTER

Inspirisan urnebesnim Jeleninim tekstom koji je kod mene ali i mnogih drugih izazvao poplavu uspomena iz detinjstva (http://www.artmistakes.com/?p=689#comments) od juče se uz osmeh prisećam stvari koje sam kao dete voleo. Pošto je ovo još jedna subota u kojoj se budim prerano uspevam da na TV-u vidim neke stvari koje se propuštaju kada spavaš duže - recimo da ide repriza odlične lutkarske serije Laku noć deco. Mada sam je pratio jer imam mlađeg brata ne krijem da sam uživao gledajući je. Oduvek sam bio fan lutkarskih emisija, ima u njima nečeg potpuno fenomenalnog, nepotpune su kao iluzija (kao pozorište) ali kada su dobre (kao dobra pozorišna predstava) onda su sjajne. Prvi i neprevaziđeni je svakako Muppet Show, jedna od Top 10 serija svih žanrova ikada. Imao sam i knjigu i majicu kad sam bio dete. A kada sam počeo da ispoljavam svoj jedinstveni smisao za humor stiglo je i etiketiranje da sam "kao one dede iz lože" (Statler i Valdorf, za neupućene). Ali ni domaća televizija nije bila za bacanje. Ponosno priznajem da nisam propuštao Lutkomendiju, ingenioznu NS seriju sa karakterima koje pamtim i danas (orao Artemije i njegova ljubav kamila Matilda čiji beduin stalno zakukava "Oću kućiiiii" ...). A Laku noć deco je postala još zabavnija nakon opaske jednog drugara da su polovina likova u stvari alkoholičari (pas u siledžijka majici, olinjali magarac, lija sumnjivog stajlinga - sa glasom Danice Maksimović, mislim, stvarno..), nakon toga smo seriju gledali uz urnebesan smeh na svaki promukli glas (Ljubiša Bačić) koji su puštali.

Brine li neko za ovu novu decu ili će odrastati na istim stvarima na kojima smo i mi? Dajte onda i Na slovo na slovo (Mića i Aćim) i Cvrčkov album. Da vide deca i nešto lepo i poučno pre nego što ih dohvate Pokemoni.

VREME SE MENJA

Plan za posetu večerašnjem koncertu benda Veliki prezir ozbiljno je uzdrman najavama nepogoda koje se očekuju večeras. Kažu da je isto već posetilo zapadnu i srednju Evropu (lišivši nas usput 15tak minuta polufinala) i da nije nimalo naivno. Ja se sve nadam da se izduvalo na bogatima i da će do nas istočne sirotinje stići u blažem obliku.

Ali kako sutra uveče treba da bude lepo i tada će Letnja šikara biti mesto koje treba posetiti jer je na repertoaru program 2 za 1, tj. Petar Rudić prvo nastupa sa Mravima, a potom i sa svojim drugim projektom Svi na pod. Oni koji su ih gledali kažu da je u pitanju dobra vožnja.

Počeh da čitam novog Murakamija... 'nako...stilski drugačije, no to je tek prvih 20tak strana, videćemo.

Čudan je ovo dan, deluje jako promenljivo, nadajmo se najboljem.

p.s. obavezno overite odlični Teofilov tekst na temu Politike, nemam šta da oduzmem i dodam. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=644406

POBEDA I PORAZ DEO SU SPORTA :)

Sad će da se jave silni pametnjakovići koji su "znali" da će Nole da kiksne, isti su već ispisivali nekrolog i Aninoj karijeri al ih je mala uz malu pomoć sreće i čeličnu volju demantovala.

Kada je, tada poluanonimni Novak, obarao velikane to nam je bilo super, e pa povremeno mora da se plati taj dug i da se negde popije lekcija. Naročito što i sam Novak nikada nije bio glasniji i hrabriji u izjavama nego pred ovaj Wimbledon, gotovo da je već bio pobedio i Federera i Nadala. Tako da na ovaj poraz treba i gledati kao ne nešto što je suštinski došlo u pravom trenutku. I za njega i za nas. Nije sve u sportu, ima nešto i u ekonomiji, kulturi...

A RTS je juče još jednom dokazao da je neprevaziđen. Problemi sa vezama dešavaju se svima ali samo u RTS-u nema nikog dovoljno lucidnog da okrene Acu Stojanovića na mobilni i prespoji ga tako imamo bar radio prenos najuzbudljivijeg dela utakmice.
Turcima i Nemcima svaka čast, onako se igra fudbal.

Za koga navijate večeras? Nijedna nije priznala Kosmet :)

PROŠLOST I BUDUĆNOST

Nije da sam od onih koji se žale ali su Sting i ekipa sinoć mogli da u svoj nastup ugrade malo više energije i emocija. Svirka kao svirka je bila ok, ozvučenje vrlo kvalitetno, da je bilo malo više pojačano ne bi škodilo, čisto da čujemo taj njegov oguljeni bas, ali sve u svemu mlako i za brzi zaborav. Žao mi je onih koji su od svih koncerata koji su se naređali ovih par meseci odabrali baš Police. Naročito posle onog i onakvog Kejva.

Nego, videste li ovo: http://www.b92.net/info/intervju/index.php?nav_id=305152&

Projekat za koji sam čuo pre par meseci sada je i zvanično obznanjen. Internet definitivno odnosi prevagu u personalizovanom pristupu korisniku, super što smo prvi u regionu u ovome. Često se žalim na B92 i kudim ih (iz najbolje namere) ali za ovo im kapa dole.

333 THE NUMBER OF THE ...

Ovo je 333. post koji ovde objavljujem. Nisam verovao da u meni ima toliko upornosti i istrajnosti da doteram dotle. Kvalitet možda i nije neki ali sam zato svakodnevan, baš kao život u Srbiji :)

Jel idete na Police večeras? Ja na kraju prelomio da ipak idem jer me je iskustvo podučilo da se uvek više kaješ kada nešto nisi uradio nego kada si uradio. Ako bude dobro, meni super. Ako bude loše (kao prošle godine na Pepersima) eto meni teme za razglabanje, kritiku, dizanje posete blogu (dan posle neslavne inđijske epizode imao sam preko 600 posetilaca) i lepe priče koju ću sa slašću moći da evociram do pozne starosti.

U suštini Police je ok bend, većina užasa koja vam možda pada na pamet je čisto Stingov produkt mada su me malo zaplašili podatkom da će biti i toga, valjda ne više od 2-3 all time favorita koje ćemo preživeti. Vreme je nikad lepše, samo da bude dovoljno hladnog piva, manje ljudi nego na Stonsima. Ne bih sebi oprostio propuštanje šanse da iz grla nekoliko desetina hiljada ljudi čujem: MESEČINA BATO!!!

DA VINČI U BG

Radni narode Srbije, evo izložbe koja se ne propušta:

Izložbe crteža, skica i eksponata slavnog Leonarda Da Vinčija pod nazivom "Leonardovi kodeksi i mašine" biće otvorena 23. juna, u beogradskoj galeriji Niš art fondacije (Tošin bunar), saopštili su organizatori na konferenciji za novinare.

Znam da Tošin bunar nije Knez Mihailova ali baš mi je super ta decentralizacija umetnosti i kulture, za ovakvu stvar možemo da mrdnemo dupe nekoliko kilometara, a i ljudi sa NBG-a imaju nešto sjajno u svom komšiluku. Pretpostavljam da je ova galerija klimatizovana (Filip Moris je iza toga) pa nemate izgovor da ne odete :)

Niš je imao 30.000 posetilaca, doduše većina je došla posle bruke koja se digla kada je utvrđeno da je posle par meseci svega desetak hiljada ljudi videlo izložbu pa su nakon toga usledili apeli na direktore škola koji nisu bili našli za shodno da organizuju posete izložbi. Ali na kraju je sve ispalo ok i 10% "građana" je videlo nešto što Niš ne pamti. Po logici brojeva oko 170.000 Beograđana se očekuje da poseti, mada je termin prilično nezgodan, leto je, odmori su, škole i fakulteti ne rade... ali ipak verujem da smo željni dobrih izložbi koje su nekada mnogo češće gostovale kod nas, i uvek privlačile impozantan broj posetilaca. Ta praksa treba da se vrati, nakon što Narodni muzej završi sa rekonstrukcijom mogao bi svake godine da dovodi neki od poznatih svetskih muzeja na gostovanje...a i da ista uzvraća.

FRIDAY MORNING

Probudio se oko pola 6, kao debil se vrteo u krevetu sat i po pokušavajući da zaspim. Ništa. Na kraju ustao shvativši da sam na tim sitnim insomnijama i nesvrsishodnim spavačkim pokušajima sigurno potrošio bar 1% svog života. Možda zvuči kao sitna brojka ali 1% jedne godine su 3,5 dana, dakle za ceo život prosečnog trajanja može da se izgubi i celih 250 dana. A nije to jedina nesvrsishodna aktivnost kojoj se prepuštamo. Poraze me brojke koje se odnose na broj sati koji provedemo pred TV-om. Ok, nije problem kada to vreme iskoristimo da pogledamo nešto poput sinoćne utakmice, to je vredelo svakog minuta gledanja. Ali saberimo samo sve reklame koje smo odgledali...jezivo...pitam se kako i kada uopšte stignemo da uradimo nešto iole značajno. Na poslu sigurno ne.

Dok ovo kuckam shvatam da mi je ton posta potpuno u duhu knjige koju sam sinoć započeo...zove se Mulej, a napisao ju je meni jako drag norveški pisac Erland Lu. Oni koji nisu pročitali Naivan, super, Doplera ili Volvo kamione mnogo su propustili. Elem, knjiga mi je stigla juče iz Geopoetika, zajedno sa novim Murakamijem (Kada padne noć), obe knjige su skromnog obima, imaju oko 160 strana, taman za ovaj vikend....oružje u borbi protiv nesanice, reklama i ostalih gutača vremena.

Večeras idemo na Boni Princ Bilija, kapiram da će biti zanimljivo, jedino me brine što ne znam tačno kada koncert počinje. Užasno me smaraju ovdašnje fore sa počecima koncerata. Ako piše da počinje u 20:00 zašto nije tako? Zašto se svi prećutno pojavimo između pola 9 i 9, a onda čekamo još malo da se napuni da bi koncert na kraju počeo u pola 10. Na svakom koncertu izgubimo sat vremena u besmislenom čekanju. Džizs....baš sam u potrazi za izgubljenim vremenom. Ja sam u stvari control freak...sad sam to skapirao. Pitajte me koliko love imam u novčaniku. Uvek znam.

I gde je dovraga sada Indie-go? Jel na Letnjoj šikari ili kod Pobednika? Dobro, znam da će na BPB biti bar 200 indigoovaca pa ću tamo moći da saznam. Mogu da ih pratim kada krenu posle koncerta...samo šta ako krenem za nekim ko ide kući?

Ehm...nevermind, dobro jutro, vidimo se večeras.

FIREFOX ZOVE. SRBIJO JAVI SE.

Meni omiljeni web browser je dobio treću inkarnaciju koja je juče krenula u akciju obaranja svetskog rekorda u broju downloada u jednom danu. Ja sam ga skinuo za kućnu, a sada ću i za upotrebu na poslu ali i dalje ne stojimo baš slavno u odnosu na komšije (zar će 4,5 miliona Hrvata da bude bolje od nas?!) pa vas pozivam da se pridružite. Živeli dobri, a (legalno) besplatni programi!
http://www.spreadfirefox.com/en-US/worldrecord

A KO, AKO NE TI?

Sve svakodnevne trzavice, sitni problemi i ostale budalaštine koje su često proizvod našeg subjektivnog poimanja stvarnosti ispadaju smešne pred stvarnim tragedijama koje se događaju ljudima pored nas. Nekim finim, dobrim, vrednim i plemenitim ljudima. Koleginica Tamara Radojčić poslala mi je juče ovaj mail, a vidim i da ga je draga sestra blogerka Jelena već postavila pa ću biti slobodan da je kopiram:

DANILO JOVANOV

Danilo Jovanov (29) iz Kraljeva, bio je, sa svojih 19 godina jedan od desetorice najboljih mladih košarkaša bivše Jugoslavije. A onda je prst sudbine učinio svoje – desio se saobraćajni udes posle koga ništa više nije bilo isto – osim Danila.

„Nisam imao nikakve komplekse zbog nepokretnosti tako da sam se
relativno brzo vratio u neki vid normalnog zivota. Imao sam devojku, izlazio i kretao se sa društvom po gradu. Vremenom sam stvorio takav utisak kod ljudi da me uopšte ne posmatraju kao čoveka koji je u kolicima. I to je ogroman uspeh, razbio sam predrasude mnogim ljudima. To je nešto što me zaista ispunjava srećnim. A ja i dan danas živim u stanu koji je na drugom spratu - a zgrada nema lift. Da bi izašao, treba mi troje ljudi da me snesu dole, a posle i podignu. Lako je to kada je tu neko od drugara, ali desi se da nema nikoga, pa otac, majka i brat moraju da me nose, što mi izuzetno teško pada”, priča Danilo Jovanov koji bije svoju najvažniju bitku u kojoj poraz nije opcija.
Kao dečak pokazivao je talenat i sklonost ka sportu, a sa 14 godina je postao najmlađi licencirani košarkaš A lige bivše Jugoslavije. Kao kapiten i vođa svog tima gotovo je osigurao karijeru vrhunskog sportiste, dobivši poziv da se usavršava i školuje u Americi, sa stipendijom i svim olakšicama koje prate mlade talente.
Ipak, noć između 29. i 30. novembra 1998. godina presudila je drukčije. Danilo je kao suvozač, u teškoj saobraćajnoj nesreći, zadobio povrede preloma vrata i šestog pršljena što ga je učinilo kvadriplegičarom: „Ostao sam potpuno nepokretan od vrata do stopala, izgubio sam pokrete i osećaj u rukama i nogama, žargonski – postao sam „biljka“ koja u potpunosti zavisi od pomoći dvoje ili troje ljudi“.
Od tog dana, pa do danas, Danilo prkosi svim prognozama i pravilima. Nadmašivši sva medicinska očekivanja, Danilo 2001. godine, u Institutu u Igalu, uspeva da se osposobi za plivanje bez i jednog pomagala, a 2003. godine nastupa na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (osobe koje imaju zdrave ruke, šake i prste, što on nema) i u toj konkurenciji osvaja bronzanu medalju u plivanju na 50m, kao jedini takmičar kvadriplegičar i to sa vremenom koje je bilo 2 sekunde bolje od svetskog rekorda u konkurenciji kvadriplegičara. Pored toga, Danilo 2002. godine dolazi do automobila sa ručnim komadama i uspeva nemoguće: uprkos tome da je kvadriplegičar, Danilo učestvuje na 4 reli trke kao jedini kvadriplegičar i osvaja medalju i I mesto u konkurenciji paraplegičara do 2,500 kubika.
„Na svetskom prvenstvu u Kraljevu, septembra 2004. godine, i to na stazi na kojoj sam pre povrede ostavio mnogo pretrčanih kilometara, osvojio sam 2 medalje u guranju kolica na 100m i u bacanju kugle sa ramena. Proglašen sam za najuspešnijeg takmičara na turniru. To je bio moj prvi sportski nastup u svom mestu i iskreno, nije mi bilo baš lako – stare uspomene sa atletske staze su mi se vrtele po glavi. Taj uspeh sa turnira me je direktno kvalifikovao za nastup na Paraolimpijske igre u Atini. Nažalost, prelom butne kosti zbog slabosti kostiju, nije mi dozvolio odlazak na igre.”
U projektu za invalide „Ponovo uspravni“, 2003. godine Danilo ponovo postiže čudo: završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom (dubinsko ronjenje sa kompletnom opremom) i uspešno izvršava 9 zarona u bazenu na Banjici, dobija ronilački pasoš i postaje član CMAS-a, kao jedini ronilac na svetu sa ovako teškom povredom: “Kada smo se sreli na prvom treningu, ja sam u njihovim očima video skeptničnost da li ću to ja moći da odradim, što je bilo realno s njegove strane, s obzirom da ne mogu da pomeram prste i šake. Ja sam bio odlučan i pitao lekara i ostatak tima: “Da li hoćete novi izazov sa mnom i iskusite moje sposobnosti?!” i tako su pristali.” , priča Danilo.
Zadivljujuća je energija sa kojom je Danilo rođen, ali realnost je neumoljiva. Svakim danom, priznaje Danilo, njegovoj porodici, a samim tim i njemu, sve je teže.
Već dve godine, zbog finansijskih problema, Danilo nije u mogućnosti da ode na fizikalnu rehabilitaciju u banju, a neretko su i svakodnevne potrepštine problem. U početku, Danilo je mislio da će mu ekstremno dobri rezultati u sportovima koje može da upražnjava doneti finansijsku sigurnost i nije želeo da traži pomoć: „I kada sam gostovao u nekim televizijskim emisijama, ja nisam hteo da stavim žiro račun i da tražim finansijsku ili materijalnu pomoć, nije to bila moja poenta, a mogao sam. Moj cilj je bio da podignem moral i svest ljudima i da im poručim da nema mesta za depresiju i nerviranje zbog nekih “sitnica i gluposti”. Pa pogledajte mene!“

APEL
Sve građane koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danila Jovanova molimo da uplate sredstva na žiro račun:
Alco Banka a.d. Beograd Filijala Kraljevo 41000, Jovanov Danilo
115-4100100258047-95

BUDUĆNOST
„Ja imam dosta ideja kako bih svoje iskustvo mogao da prenesem na ljude u
raznim segmentima. Možda bih mogao da kao neki savetnik u košarkaskom klubu prenesem svoje znanje na mlade, jer košarku poznajem i bilo bi mi žao da to ostane samo u meni. Mogao bih da radim kao edukator tj. čovek koji bi stajao između terapeuta i nekog pacijenta sa povredom kičme. Davao bih savete i učestvovao u njegovom oporavku u nekom od rehabilitacionih centara. Kad se spoji znanje terapeuta i moje iskustvo i znanje, koje posedujem sada kao invalid, to mora da proizvede pozitivan rezultat i ja iza toga sa sigurnošću stojim. U klinikama u svetu, ovakav edukator je sastavni deo tima koji učestvuje u oporavku pacijenta, a mene bi to, pre svega kao čoveka jako ispunilo, jer bih tada bio siguran da radim plemenitu stvar, jer znam kako je to biti nepokretan.” kaže Danilo.

I moj lični apel
Ako možete da pomognete na bilo koji način ovom dragom biću, molila bih vas da to odistinski učinite!

JOVANOV DANILO
adresa - Glavaševa 10/17
3600 KRALJEVO
mob 063-83-46-397
Email dacozmaj@sbb.co.yu

Za sve dalje informacije, predloge, savete, pomoći, kontaktirati na mail pokretača i mog najdražeg saživotnika na ovoj planeti:

Tamara Radojčić
dajemrec@gmail.com

Ili mua:
Jelena Mirković
vajarka@gmail.com

PS. Od sutra će biti u radu Danilov sajt kao i baneri koje ćete blagovremeno moći preuzeti i bar time pokazati da blog nije samo mesto za deljenje recepata i iznošenje ušminkanih govana u javnost.
A sad djelanje

P.S.2 (IB) na blogu www.artmistakes.com možete preuzeti Danilovu biografiju i pismo.

ZEMAN ZA ZEMANA

Dok neke zemlje (sat vožnje odavde levo ili desno) igraju važnu ulogu na EP u fudbalu mi se i dalje tražimo. Simptomatično je da smo već godinama među najboljima na omladinskom nivou (Modrića i drugare smo traumatizovali pre nekoliko godina)da bi potom svi ti talenti bili utopljeni u sveopšte mafijaško sivilo ovdašnje.

Vest da Zvezda dovodi Zemana za trenera je u tom smislu prevratnička jer ćemo konačno na klupi jednog domaćeg kluba imati zaista ozbiljnog inostranog trenera. Domaći trenerski kadar je katastrofalan, ali ni "stručnjaci" koje smo viđali nisu bili baš prva liga - i Mateus i Zenga su realno drugorazredni menadžeri kojima je igračka slava još uvek najjača preporuka - mada su i takvi kakvi su ispali sasvim solidne akvizicije. Zdenjek Zeman je dokazano ime, ako bude imao podršku finansijera da napravi solidan tim i ne bude morao da ekipu sastavlja po nalogu mračnih tipova koji su suvlasnici ugovora pojedinih igrača može mnogo da postigne. Pod mnogo ne računam lokalne titule, to se ionako deli sa Partizanom, onako, sezonski. Mnogo za nas sada i ovde je dočekati proleće u Kupu UEFA, a sledeće godine muški odigrati grupu u Ligi šampiona - i nekog pobediti, ako je moguće, vreme je za prvu srpsku pobedu u tom takmičenju. Partizan je imao veliku šansu pre nekoliko sezona, da na čelu nije imao Zekubjeku mogao je da postane respektabilno evropsko ime - poput Olimpijakosa ili Rozenborga recimo, uvek prisutan i neugodan.

Ako su Politika, Zvezda i SANU stubovi srpskog društva onda nam se krov ozbiljno nakrivio... Lepo bi bilo da od Zvezde krene popravak, za ostale dve institucije nisam preterano zainteresovan.

p.s. na svim fotkama Zeman puši kao Turčin, Srbija je obećana zemlja za njega.

WIRE....LESS

Mnogo puta sam bio optužen da suviše crno gledam na našu realnost. Da sam previše oštar prema ovdašnjem okruženju. Da nisam realan...

E pa žalim drugovi i drugarice, ali stvarnost mi tako često daje za pravo. Ako se nekako i može objasniti sveopšti lopovluk i ošljarenje - sankcije, ratovi, siromaštvo, željni smo svega...dakle sve ono što bi nekome bio povod za dupliranje napora da se što pre uključi među normalan svet..al ajde sad, vandalizam bez pokrića u ličnoj koristi me je uvek bacao u rebus. Fakat je da nam mnogo toga nedostaje, a onda neki idioti i ono malo što neko ovom gradu, državi ili društvu pokloni - demoliraju, ukradu, rasture. Sećate li se izložbe na Kalemegdanu koja je šetala od zemlje do zemlje i jedino ovde bila oštećena? Renoviranih parkića i obdaništa gde su ljuljaške, klackalice i ostale skalamerije za zabavu dečice bivale razvaljivane nakon nekoliko dana? E u tu kategoriju upada i slučaj wireless opreme koju je Telenor pre nekoliko dana poklonio Beograđanima.
Ko je besplatno surfovao u parku surfovao je. Nečiji bes i destruktivnost lišio nas je jedne lepe stvari koja je sasvim normalna u zapadnom svetu gde je po parkovima teško naći slobodnu klupu jer većinu zaposedaju ljudi sa notebook računarima. Da li stvarno moramo da postavljamo stražare pored svega lepog, novog i korisnog? Ko će nas sačuvati i odbraniti od nas samih?

AUSTRIJA I ŠVAJCARSKA BIĆE ZEMLJA ....errr HRVATSKA!!!

Videste li Hrvate juče? Jako indikativna pobeda jer još jednom pokazuje da udaljavanje od balkanskih kompleksaških navika daje rezultate. Oni ljudi misle za sebe da su najjači i tako se ponašaju, izađu i pobede Nemce. Naravno, nisu to oni Nemci od pre 10 ili 20 ili 30 godina ali su i dalje tim pred kojim naši momci pune gaće.

Kada bi nam timski sportisti malo više ličili na tenisere (fini, kulturni, lepo vaspitani, samouvereni - sa pokrićem) gde bi im bio kraj.

Inače, Hrvati su opsednuti fudbalom do granica dobrog ukusa. Na glavnom gradskom trgu je postavljen ogroman šator u kome je napravljena bečka pivnica (toči se žuja, jedu se kobaje), pola automobila ima zadenute zastavice (kao da se voze državnici u njima), sve je u znaku fudbala...a na svaku utakmicu potegne hiljade i hiljade ljudi iz svih delova Lijepe njihove... možda je stvarno bolje što nismo otišli...ajd što bi verovatno bili u grupi sa njima i Nemcima nego bi nam sve bilo preskupo, a pošto bi dobijanje vize za većinu normalnih predstavljalo problem sa tribina bi "orlove" bodrili veliki Srbi što pre podne rade za mrske evriće po zemljama što su priznale ništavnu (ali funkcionalnu) nezavisnost KoSmeta, a popodne nose majice sa Ratkom and Rashom.

A i nije loše ovako, gledaš, ne sekiraš se, kad krene tekma odlučiš za koga ćeš da navijaš. Sport je opet sport, a ne pitanje života ili smrti.

Za koga navijate?

BIOSKOPSKA PRETNJA

Čuvajte se, ovih dana jedan opasno loš film kruži beogradskim bioskopima preteći da uništi i ovo malo preostalih. Film se zove Happening, režiser je znameniti M.Najt Šjamalan (Šesto čulo), žanr je film katastrofe, ali najveća katastrofa je sam film.

Ono što kreće zanimljivo ubrzo se pretvara u težak besmisao, dolazi do zaludnog mešanja žanrova, gluma je na nivou amaterskog pozorišta, patetika samo kulja, a kraj je toliki kliše da sam ostao zatečen drskošću ili amaterizmom autora.

Elem, čuvajte se ove "Pretnje", originalni naziv je mnogo veća prevara od našeg prevoda :)

KNJIGU U ŠAKE

Opasnu knjigu sam pročitao pre neki dan, zove se Šta je nestalo, autorka Ketrin O'Flin je debitantkinja i okitila se silnim priznanjima za ovo delo. Savršena kombinacija detektivskog romana, engleskog humora i finog emotivnog naboja u dobro osmišljenim likovima. Roman nije bez mana, tu i tamo promakne neiskustvo, poneki kliše, ali u celini jako fino, čitko i zabavno (bez pežorativnog značenja). Btw, jednu od dve glavne junakinje, Lisu, sam sve vreme čitanja zamišljao kao kombinaciju sekretarice doktora Kaca i naše drugarice Olje (www.loveless.mojblog.com), pa ako vas ovo ne privuče da roman pročitate onda ne znam šta će :-)
Eh da...scene koje se dešavaju u muzičkoj prodavnici definitivno svedoče o autorkinom iskustvu...kao neko ko je karijeru počinjao na takvom mestu potvrđujem sve što je napisala...kupci su isti i u Srbiji i u Engleskoj...a i prodavci.
http://beobook.com/index.php/books/view/8

ČEKANJE SE NE ISPLATI

...ako je suditi po sadržaju ovog posta...a čekali ste ga danima. Najiskrenije, razlog je umor koji se već graniči sa halucinacijskim ispadima, poslednjih 5 dana kao da sam sanjao, fenomenalni Nik Kejv mi je već davna prošlost nakon koje je usledio sumanuti trip do Bukurešta gde sam imao 5 sastanaka, 10 vožnji taksijem, dva obilna obroka i sve to za 30tak sati (tokom kojih sam spavao 6 sati), vratio sam se u petak uveče, subota je proletela začinjena još jednim ingenioznim koncertom - Tiger Lillies su redefinisali pojam dobre zabave za nas 700 koji smo imali sreće da dođemo do karata. Žena mi je kupila i majicu tako da sam postao pravi fan.

Nakon toga odlazak u Zagreb, povratak sinoć oko pola 2 posle ponoći i već jutros u 09 ...dobro, koji minut posle bio sam u sedlu iščitavajući brdo mailova.

Dok budan spavam...to je najbolji opis mog trenutnog stanja. Zzzzzzzzzzz

TELEKS

Koncert Nika Kejva bio fabulozan - stop - otišao sam u Rumuniju na dva dana - stop - čitamo se u ponedeljak - stop

9/7

Meni omiljena deveta umetnost ima promenljivu sreću kada je sedma (takođe omiljena) propusti kroz svoje filtere. Napraviti dobar strip ne košta mnogo, napraviti dobar film po stripu košta prilično, a sa velikom lovom stižu i mnogobrojni kompromisi. Ipak, nije da se žalim, bilo je sasvim finih strip ekranizacija ali ono što mene muči jeste što je nepovratno protraćena šansa da se nekim glumcima povere likovi za koje su rođeni.

Nije tajna da je Dilan Dog kreiran po liku Ruperta Evereta. Poluzadovoljenje smo dobili filmom Dellamorte Dellamore koji je ipak urađen samo po motivima stripa i na kraju je ispao poprilično traljav. Everet se još drži ali mislim da je definitivno prestar za ulogu nekoga ko večno ima trideset i nešto.

Tom Berindžer je takođe prestario za ulogu poručnika Bluberija, a tako sam želeo da ga vidim u toj ulozi, ne priznajem inače sjajnog Vinsenta Kasela u brljotini od pre nekoliko godina, to je morao da režira Volter Hil.... i na kraju Korto Malteze, verovatno najizazovniji lik za ekranizaciju, strip koji ima predivne praznine kao Antonionijevi filmovi i zahteva glumca čije lice kamera bez posledica može da fiksira i nekoliko minuta. Ubeđen sam da je Dejvid Bouvi imao to lice pre 20 i kusur godina (1983).

Kog bi vi omiljenog strip junaka voleli da vidite na velikom platnu? I ko bi ga glumio? Čitali ste stripove valjda? Ako niste na pogrešnom ste mestu ;)

HEY BO DIDDLEY!

Umro je Bo Diddley, velika faca. Preslušajte njegove snimke, čućete istoriju roka, mnogi rok heroji su učili od njega.

Juče o rokopisima, danas R.I.P. za Diddleya, kako događaji umeju da se poigraju.

ROKOPISI

S vremena na vreme domaći izdavači počaste nas nečim zbilja specijalnim. Poslastica za ovaj mesec zove se Rokopisi, autor je poznati rok novinar Peca Popović, izdavač je Zepter.

Peca Popović je svedok ali i aktivni učesnik transformacije rok muzike u svetu i kod nas u poslednjih 40tak godina. Da li treba išta više reći od toga da je čovek bio među 400.000 posetilaca legendarnog Isle of White festivala (gde je konzervom koka kole pogodio Krisa Kristofersona u čelo), da je upoznao Bolana, Bouvija, Dilana i još silne nebrojene ikone popularne kulture kao i da je radeći Džuboks i Rok imao nemerljiv utica u promovisanju rok muzike kod nas.

Apsolutna preporuka jer je knjiga užasno zabavna, topla i setna, opremljena fenomenalnim ilustracijama.... divan papirnati vremeplov.