SCARY MOVIE

Film koji startuje ovog vikenda u USA promovisan je retko uznemirujućim trejlerom http://www.youtube.com/watch?v=wY_1911aUUw

Verujem da su male šanse da ga ikada vidimo na velikom platnu što je šteta jer najlepše je plašiti se u mraku bioskopa.

The Strangers are among us.

STARA DOBRA VREMENA

Ne mislim na kvalitet. Njega uvek ima, on nije sporan mada bi svaka generacija volela da je u pravu kada tvrdi kako je u njihovo vreme bila najbolja muzika, a sve nakon 19.. je bullshit, nema benda kao što su bili (neki još jesu) Led Zeppelin, Sex Pistols, Duran Duran, Iron Maiden, Bad Religion, Pixies, Nirvana...bukvalno svaki ostomačeni bivši rocker ima svoju godinu nultu nakon koje kreće sunovrat, a koja, gle iznenađenja, nekako pada u isto vreme kada je on zbog nečega (posao, žena, deca...) prestao da redovnije apdejtuje svoju fonoteku, biblioteku, filmoteku...

Mislim na sumanuti sistem proizvodnje zvezdi i zvezdica bukvalno ni iz čega. Pomalo neverovatno zvuči to da su pre nekoliko decenija velike zvezde bili slikari, pisci, filozofi , režiseri, dramski pisci, ozbiljni muzičari. Kada kažem velike zvezde ne mislim da su punili stranice žute štampe (koja tada u sadašnjem obliku nije ni postojala) već da su Pikaso, Dali, Sartr, Kami, Hičkok, Orson Vels, Beti Dejvis, Marija Kalas bili superstarovi, da je i pre interneta i sveprisutne televizije i poplave tabloida svako znao za njih, trajali su, bili popularni, a njihova popularnost i slava su bili posledica nečega što su radili.

Povod za ovo razmišljanje je jučerašnji razgovor na temu besmisla slave manekenki, tzv "supermodela", lepih lica i tela iza kojih suštinski nema ničeg...ne želim da ih vređam, sve su to verovatno pametne devojke ali pametnijih ima na tone. Poenta je u tome što su one postale slavne i bogate ne zbog nečega što su stvorile već zbog izgleda. Razlika između njih i onih gore spomenutih je što ste na reklami za bilo šta mogi da zamenite jednu drugom i 99% ljudi to ne bi ni primetilo. Pokušajte da iz Psiha izvučete Hičkoka ili zamolite nekoga da naslika Gerniku i videćete razliku.

Razlika između suštine i forme je ključna. Virtualne zvezde koje su zvezde jer su ... zvezde (pojam starlete kao vrhunca besmisla) pa pune tabloide svojim seksi snimcima, (ne)depiliranim međunožjima, imaju mišljenje o svemu, a hiljade mladih gleda u njih kao u neki uzor su signal totalnog sunovrata civilizacije. A kada više ne izgledaju čak ni dobro već zvezdama postaju jer su pristali/e da provedu 100tinak dana bez privatnosti u kući sa još 10tak sličnih ni po čemu posebnih anonimusa onda nam se istina vraća u lice - u tome ne bi uspeli bez nas, da ih niko ne gleda ceo projekat bi se srušio. Ali gledamo ih, ili bar većina. I pričamo o tome. Ko je prdnuo, kakve noge ima, ko je koga "kresnuo", ko je kome šta rekao... Velikani sa početka teksta ne bi imali nikakve šanse danas...mada cenim da bi možda pozni Dali ušao u VIP Big Brother.

HIT DANA

Marš odavde
marš odavde
marš odavde
šabane!!!!!

ARTISTI I MODELI

Sećate li se moje priče o Nikoli Tamindžiću, uspešnom momku koji je postao foto hroničar noćnog života Njujorka? Za majski Yellow Cab uradio sam intervju sa njim, a mojim stopama krenuo je i New York Times i posvetio mu veliki tekst pre sedam dana (www.homeofthevain.com)...lepo, bravo za Nikolu.

A ako vam danas u podne srce preskoči, osetite iznenadnu slabost ili vam nakratko pripadne muka ne brinite, sa vama je sve u redu. Epicentar je u restoranu Kalemegdanska terasa gde će u to vreme biti potpisan pakt za đavolom. Da li će biti realizovan ostaje da se vidi, ne bi bilo prvi put da radikal bude neko i nešto cela tri dana, ali sesti i potpisati bilo šta sa Šešeljem mogu samo ljudi bez obraza, morala i skrupula. Uvek sam bio skeptičan prema onima koji "mogu sa svima" i što se mene tiče neka prestane foliranje, dajte i tu vladu pa da se pogledamo u oči.
Muka mi je od šminkanja SPS-a, govna ostaju govna i DSS je konačno u svom prirodnom okruženju. Nazdravlje!

p.s. pratite medije u narednim sedmicama, uvek je zabavno videti koji će "tribuni" prvi zakliktati o tome kako je nova vlast (zar DSS nije bio u koaliciji na vlasti u Bg poslednjih 8 godina?) divna, krasna i efikasna dok se Vučić još bude smeštao u kancelariji. Srbima ne trebaju cenzori i diktatori, sami sebe prešaltuju na novi kurs i usvoje nove "istine" u hodu.

MUZIKA JE PUT DO SREĆE

Sretnem juče starog prijatelja koji mi u ruke tutne svoj sveže objavljeni CD...čovek se i ranije bavio muzikom, povremeno, a sada je, pošto je već u ozbiljnim godinama (40+) sa dobro organizovanim životom, imao vremena da se malo ozbiljnije posveti tome.

Objavio ga je legendarni Zdenko Franjić na etiketi Slušaj najglasnije, a drugar nije bio lenj te je CD poslao na desetine adresa i dobio sasvim fine reakcije u vidu pozitivnih recenzija sa svih meridijana. Osim toga nekoliko pesama mu je već uvršćeno u razne ino kompilacije.

Lep primer da čovek nikada ne treba da digne ruke od svog sna. Iako svega jedan promil onih koji stvaraju muziku žive od toga to nije razlog da ostali odustanu od stvaranja iste. Neki bi rekli da jedinu dobru muziku prave oni kojima život od toga zavisi, ali onda ne bi bilo mase sjajnih ploča već uveliko etabliranih i bogatih autora. Takođe, neko igra fudbal, neko šah, a neko pravi muziku za svoju dušu.

Ovo je takođe dobar primer kako moderne tehnologije otvaraju neslućene mogućnosti. On napravi muziku, pošalje je svom pevaču Grku koji živi u Atini, ovaj nasnimi vokale i vrati snimak, drugar ga potom dotera i eto pesme.

Muzika ima tu divnu univerzalnu vrednost...nažalost pevanje na Engleskom je još uvek obavezno ako želiš da te neko presluša ali cenim da će i to uskoro postati nebitno.
Preslušajte album na: http://www.myspace.com/pndc

VIKEND KAO SAN

Opet je proleteo...a svakodnevica preuzima primat nad navodno strašno važnim stvarima (Vojvodina na jednu, a kako stvari stoje Beograd na drugu stranu, ok, svakom prema zaslugama i pameti)...iako bi konačni ishod mogao da se negativno odrazi i na moj posao (vrlo jasni signali da jedan sitan poslić od nekoliko stotina hiljada evra uloženih u Srbijicu možda ipak sačeka da se stanovnici opamete) prosto sam iskoračio iz toga i na sve gledam sa blaženom ravnodušnošću onoga ko je dovoljno mudar da se ne nervira oko stvari na koje nema nikakav uticaj.

Svakodnevica ima svoje adute, u subotu sam prvi put spremio brodet (ili brudet, kako vam drago), i ispao je dobro, pokusali smo ga u veselju. Recept sam maznuo sa poslednje strane prošlonedeljnog broja Vremena. Intenzivno uživam u čitanju romana "Americana", Dona DeLila (hrvatsko izdanje), iako ga je napisao pre gotovo 4 decenije ovaj njegov roman prvenac je fantastično moderan i sad mi je jasno od koga je Bret Iston Elis "krao fazone".
A ko nije gledao nedeljnu trku F1 u Monte Karlu propustio je da vidi zašto je to možda i najveća zabava na planeti. Tesne ulice, kiša, silne promene i sudari, staza na kojoj je vozač važniji od bolida. Zato je Hamilton i pobedio, a Ferari prošao loše.

Poslednja šansa naših zamrlih bioskopa stiže ove nedelje i vika se Indijana Džons. Ako on ne uspe da navuče 100.000 gledalaca onda smo stvarno za narodnjačku vladu.
Ko odgleda na DiVixu - magarac!

Why do you come here When you know it makes things hard for me?

Mnogi su me pitali da li jučerašnji post znači najavu rastanka. Iskreno, ne znam ni sam. Ideja mi je bila da pokušam da budem vrlo disciplinovan autor, da skoro svaki dan napišem koji redak i uspeo sam u tome u vrlo visokom procentu (85%).

No, dani kao da postaju sve kraći, sati jedu jedni druge, vreme se zgusnulo i proleće pred mojim očima kao svet posmatran kroz prozor metroa (prevoznog sredstva, ne hipermarketa), obaveze su sve brojnije, neke od njih su od životnog značaja tako da prilike za redovno oglašavanje ovim putem postaju sve ređe.

Još uvek razmišljam kako da ovo rešim. Ne volim sistem pisanja "s mene pa na uštap", volim kada postoji neki red, tekst svakog dana, svakog drugog, jednom nedeljno...i sam mrzim kada klikćem na linkove blogova koji nisu ažurirani po mesec dana. Takvo zapostavljenje "deteta" nikada sebi ne bih dozvolio.

No, evo vikenda, već je petak (zar ste sumnjali), ako nemate ideju gde bi večeras toplo preporučujem Indie go na Letnjoj šikari (splav kod teniskih terena iza centra 25. maj), prošli put je bilo fe-no-me-nal-no - potpisnik ovih redova je skakutao kao da ima dva puta manje godina (jeste, toliko sam imao pre 18 godina), urlao preko Morrisseya (I'm so sorrrrrrrry...aaaaaa), popio 5 piva i završio na maksi gurmanskoj kod Lokija u pola 4 ujutru.
Ako je to vaša vizija dobrog provoda svratite večeras. Ne garantujem da ću biti tamo ali podržavam celu priču.

p.s. Miles Davis je tu jer mi nešto svira u glavi jutros, a i fotka je sjajna, savršeno opisuje moje trenutno raspoloženje. Autor je Anton Corbijn.

ONE YEAR LATER

Juče smo napravili pun krug, ovaj blog je navršio godinu dana (i uzeo drugu, rekle bi babe), pred vaše oči isporučio 310 tekstova, bezbroj vaših komentara, sakupio oko 22.000 posetilaca i postao mali underground fenomen. Sa mnogo strana čuo sam kako ljudi čitaju, preporučuju, kritikuju, slažu se i ne slažu, ali reaguju na ovaj blog i to mi mnogo znači.

Vreme je da se nešto promeni, poslednje što želim je da i meni i vama dosadi da se gledamo na ovoj adresi.

Čitamo se uskoro.

SAMO NEK JE VESELO

Priznajem, bacao sam pogled na jučerašnje polufinale Evrovizije...ljubitelj treša čuči u svakom od nas. Organizaciono je izgledalo ok, nije mi jasno zašto nije bilo više ljudi kad znam da je vladala jagma za kartama, valjda su podeljene sponzorima i ostalom polusvetu kome je ispod časti da se pojavi na bilo čemu osim na finalu.

Shvatio sam da bih jako voleo da gledam finski izbor predstavnika jer zamišljam da se tamo takmiči 20 hevi metal grupa.

Simpatična mi je ona Jermenka, Grkinja je užasna, Rumuni kao sa San Rema 1986. (Ricchi e Poveri), ćuran koji je predstavljao Irce je slavno propao (mogli smo mi da pošaljemo Miloša Aligrudića), Rus je, naravno, prošao sa još jednim plagijatom...eh, da, kada je on najavljen nestala nam je struja i vratila se tačno kada je završio poslednji takmičar. Hmmmm.

Bosanac ide u prvih pet, glasaće deca masovno za njega, a pošto mu sestra koja peva sa njim izgleda kao da ju je dizajnirao Tim Barton b meni su bili simpatični.

Obratite pažnju na Francuza koji kao da je ispao iz nekog filma Vesa Andersona, Španac igra na istu kartu kao ćuran (ha, ha...hm) ali možda prođe bolje...a ona naša...tja, bolje je od većine, a i domaćini smo pa bi mogli da računamo na neko 3. mesto....

Samo da Hrvatima onaj čikica ne umre na sceni.

PLANKTON IVICA

Pošto sam juče sa uživanjem pročitao Teofilov tekst na temu Ivice Veličanstvenog, napisan u najboljem stilu velikih srpskih satiričara iz 19. i sa početka 20. veka (http://pescanik.net/content/view/681/74/) zamislio sam hipotetičku mogućnost koja bi me suštinski najviše obradovala - situaciju u kojoj na neki način puca Ivičina koalicija i PUPS i JS odnose svoje mandate (5 i 3) ostavljajući našeg Ivicu svedenog na njegovu realnu meru od 12 junaka, gle, slabijeg čak i od LDP-a.
To me je podsetilo na urnebesni crtani film Sunđer Bob Kockalone i epizodu u kojoj arhineprijatelj Plankton uvećan do gargantuanskih razmera teroriše Koralovo da bi, na kraju, kada se smanjio na svoju pravu veličinu, zavrišio pod stopalom jednog od terorisanih.

Zamislite Ivicu u takvoj situaciji, pa zar to ne bi bilo urnebesno. Svi oni maltretirani bi ga zaskočili da mu se osvete za ove dane poniženja. Oreol koalicionog potencijala bi uz glasno PUF! nestao iznad njegove glave i celokupna laž o tome kako je bez njega možda ni sunce neće sutra svanuti postala bi očigledna u svoj svojoj bedi. Kao i laž o ogromnom usponu SPS-a...ko je sabrao rezultate SPS-a i PUPS-a sa prošlih izbora i dodao teoretskih 40.000 Palminih birača dobio je rezultat znatno veći od onog koji je ta koalicija dobila na ovim izborima.

Naravno, ovo je samo moj san koji se verovatno neće ostvariti ali priznajte, bilo bi veliko uživanje prisustvovati tom kopernikanskom obrtu.

SMEĆE

Obrni, okreni, opet je ponedeljak, ali za promenu sunčan, lep, nekako ti nije teško da se iskobeljaš iz kreveta i odeš pod tuš. I sve je teklo potaman dok mi jedan kreten nije digao pritisak. Fin nov VW Polo ide ispred mene, otvara se prozor i sa vozačeve strane konzerva guarane katapultirana leti prema travnatom ostrvcetu koje razdvaja ulicu na dva dela. Zalud moje trubljenje, pokušaj da mu skrenem pažnju na to da nešto nije uradio kako treba, čak sam uspeo da vozim paralelno sa njim nekoliko sekundi, dovoljno da vidim da je u pitanju naizgled fin čovek od tridesetak godina, ispeglana košuljica, naočare, uredna frizura, pored njega takođe uredna ženica...o sebi verovatno misle kao o divnom paru, nikako kao o "seljacima" kojih se sigurno zgražavaju.

Moja žena ima divnu ideju o pravljenju kulturno terorističke grupacije koja bi vršila diverzije na sve mnogobrojnije primitivizatore ove sredine. Recimo, ovom dotičnom gospodinu bih, kada bih znao gde živi, istresao gomilu đubreta na njegov uglačani Polo. Sačekala bi ga i poruka koja bi mu objasnila čime je zaslužio posetu i opomena da če sledeći put đubre zateći unutar automobila. Akcije sličnog tipa sprovodile bi se sa velikim zadovoljstvom i na vlasnicima divlje parkiranih besnih kola, svim onim BMW, Mercedes, Audi i sl. aždajama čiji vlasnici svoje preskupe ljubimce ostavljaju gde im se ćefne...zamislite kako bi im tonus mišića opao kada bi priveli plavušicu do kola i shvatili da ne mogu da ih pokrenu jer su im sve četiri gume (svaka 250 evra) "ispustile"....ili mu je ručka za otvaranje vrata zamazana psećim izmetom, ili su mu misteriozno nestali retrovizori....hmmm...

Ima u filmu 2 dana u Parizu divna scena u kojoj (pravi) otac Žuli Delpi ključevima diskretno grebe besna kola parkirana na trotoaru i objašnjava kako je to njegov vid protesta. Da li smo posle kralja, Tita, Slobe i silnih malih od kužine mi civilizovani postali suviše poslušni i uplašeni za ovakve akcije?

ZNAM ŠTA ĆETE GLEDATI OVOG LETA

Letnje filmsko leto je startovalo, Iron Man se uneredio od para, Speed Racer je propao, biće još dosta takvih situacija ove udarne box office sezone, trejleri nas već mesecima "pale" i ubeđuju da nikako ne smemo da propustimo baš taj i taj film.

Ako je suditi po najavama ovo leto bi mogle da obeleže komedije i par akcija sa dosta duha...moji favoriti su svakako Hancock, Pineapple Express, Hellboy 2 i Tropic Thunder - ovaj poslednji ima potencijal da postane kultno delo, Downey Jr. dominira ovom filmskom godinom za sada.

Ukucajte sledeću adresu: http://www.firstshowing.net/2008/01/10/official-guide-to-the-summer-of-2008/ i uživajte u najavama. Uglavnom su mnogo bolje od onoga što reklamiraju ali neka vam to ne umanji uživanje.

OVOGA PUTA O BOLU

Ok, što se ove rašomonijade tiče nakon sinoćnjeg pojašnjenja prvobitnog trapavog saopštenja LDP-a sve je jasno. Nema prepreke za DS-SPS vladu u Bg, Čeda and co. će to da podrže, a sada ako je Ivica gadljiv na podršku LDP-a onda jebiga, ko nam je kriv što smo 6. oktobra slavili umesto da primenimo "građanska hapšenja", pa smo doživeli da nam Edge Dačić kroji kapu. Dosta o tome.

U senci te smrdljive trgovine ostaju ozbiljne tragedije poput ove Pirotske (http://www.blic.co.yu/hronika.php?id=41591) koja bi trebala da sitne politikante makar na kratko baci u debelu senku. Nismo usamljeni u ovakvim slučajevim, ima toga svuda ali to nije razlog da se ozbiljno ne zabrinemo i ne reagujemo. Poslovično okretanje glave, pokušaji zataškavanja (direktori škola su tako često kreteni koji bi da sačuvaju "dobar glas" ustanove na čijem su čelu)i slične "akcije" su redovna pojava. Ministar prosvete koji se poslednjih par meseci gotovo u transu obračunavao sa državama koje su priznale Kosovo (toliko da je umalo zaboravio da je vreme za upise na fakultete i srednje škole pa su kvote donošene navrat nanos ovih dana) bi morao da se nacrta u Pirotu i da (ma koliko odlazeći bio) preduzme sve da se ovakve stvari preventivno spreče.

A ko je tu zapravo kriv? Pa mi sami. To su deca koja su rođena tokom "zlatnih 90tih", odrasla u društvu koje ne sankcioniše kriminal, nemoral i siledžijstvo. Svi mi zajedno treba da se sramimo kakva su nam deca jer su ona naša slika i prilika. Dok smo mi imali pametnija posla ona su odrasla u bića bez ikakvih skrupula i sada se sa pravom čude kada ih osuđujemo što razbijaju izloge da bi ukrali patike ili kada se iživljavaju nad školskom drugaricom.

U oba slučaju kamera mobilnog telefona je poslužila kao krunski dokaz. Egzibicionizam počinilaca je suštinski najstrašniji od svega. Setite se škorpiona, i oni su sa uživanjem "dokumentovali" svoje zlodelo. Džaba ti sve što radiš ako to nema ko da vidi. I da u tome uživa.

VRELI DANI U ALABAMI

O Podgorici ukratko: mali ali simpatičan grad. Puno zelenila i male dece. Sajam im je katastrofa, izgleda da se nisu dogovorili čiji je, gradski ili republički pa je za sada ničiji...jedna mala hala, 30tak štandova, na svakom drugom isto...ni pisaca, ni knjiga iz okruženja...al dobro, još uče, biće bolje.

Ako bacite pogled na naslove novina u Srbiji ovih dana stekli biste utisak da postoje dva SPS-a, jedan je na korak od dogovora sa DS, drugi već danas obzanjuje gradsku vlast sa DSS i SRS. Par nedelja pred izbore zavrtela se priča o tome da je već napravljen dogovor da republiku uzme Tadić (sa LDP ili SPS, tj. sa onim ko uzme više, ako zafali ovi drugi daju podršku), a da se grad prepušta Vučiću jer su radikali navodno nezainteresovani za preveliku odgovornost koju nosi upravljanje zemljom, a u gradu vazda ima viška para koje im trebaju da namire naraslo članstvo. Šizofrenija? Ni prva ni zadnja u Srbiji.

Svi ovih dana jure Ivicu i ako ne pređe na našu stranu svima će nam on biti kriv. A to je suštinski naopaka teza jer amnestira prave krivce, Koštunicu (tu računam i njega i njegove glasače) i onu amorfnu masu od stotinak hiljada glasača koji su nedostajali da se ovo ludilo izbegne, formira proevropska vlada u BG i Srbiji i krene ubrzano napred. Tu najpre mislim na Beograđane, redovno najlenje glasače kojima uvek nešto smeta, ili im je hladno ili toplo ili ih mrzi ili su im svi isti ili njihov glas ne znači ništa ili...izlaznost i rezultati govore dovoljno, Beograd je glasao nazadnije od srpskog proseka, o Vojvodini da i ne govorimo...pa čak je i Bidža u Svilajncu otišao u opoziciju.

Imaćemo vlast kakvu zaslužujemo, u svakom slučaju, a ja sa svoje strane mogu samo da budem razočaran odsustvom svesti kod svojih sugrađana. Lično znam nekoliko mladih ljudi koji su i ovog puta glasali za DSS, nisu imali baš preterano racionalno objašnjenje zašto to čine, ali su to ipak uradili. Možda je stvarno rešenje da primenim privremeni bojkot takvih ljudi. Ništa ozbiljno, tek odbijanje da se sa njima rukujem kada se sretnem, da im objasnim da nemam šta više da razgovaram sa njima jer su njihovo društvo Šešelj, Vučić i Gordana Pop-Lazić pa neka se sa njima druže, izlaze i razmenjuju mišljenja. Oni su svojim glasanjem ozbiljno ugrozili moju budućnost, najmanje što mogu da učinim je da im jasno stavim do znanja da odrasle osobe moraju da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da budu spremne da trpe posledice svojih odluka.

Ako mislite da je to nedemokratski i netolerantno ne zaboravite da je i Hitler na vlast došao na demokratskim izborima.

EARLY FLIGHTS

Zakleo bih se da je 90% mojih putovanja avionom bilo u neko glupo vreme. Nekako je to uvek rano ujutru, taman da se ne možeš lepo naspavati, ako normalno ustaješ u 8 tog dana moraš da ustaneš u 7 i da ti se ceo dan spava....tako je uvek osim kada se ide negde na odmor... e tada je let popodne da stigneš tamo negde uveče i da ti propadne taj dan...u povratku ćeš, naravno, krenuti nešto ranije pa ćeš umesto najavljenih 11 noći/12 dana u stvari imati 10 celih dana ... taman počneš da se odmaraš, a već moraš nazad.

Skrenuh sa teme, dakle rani let je ovaj put za Podgoricu. Nikada za svojih 36 godina života nisam bio u tom gradu...prošao sam par puta automobilom i vozom putujući na more, ali nikada nisam čak ni zastao. Razlog puta je poslovni - sumnjam da iko putuje tamo iz zadovoljstva - osim ako imate rodbinu. Sutra uveče se otvara Sajam knjiga pa se nadam da ću usput imati priliku da uživo vidim neke ljude sa kojima sam do sada komunicirao isključivo putem maila ili telefonom, Balšu Brkovića, Ognjena Spahića, Andreja Nikolaidisa između ostalih. A i upisaću Podgoricu u svoju mapu mesta koja sam posetio.

Vraćam se u sredu, ujutru, zar ste sumnjali...

POBEDA?

Volim kad sam pesimista, a ispadne da nisam bio u pravu. Mada deluju kao iznenađenje rezultati izbora su suštinski logični...samo što logika tek ponekad trijumfuje u Srbiji. DSSov kolaps jeste bio očekivana posledica promašene politike, ali radikalski pad je pokazao da je, izgleda, njihovo biračko telo po prvi put od ranih 2000tih postalo strašno razočarano nizom "pobeda" koje su se na kraju pokazale kao porazi.

LDP je dobio manje nego što je očekivano ali treba biti realan. Prošlogodišnji rezultat je bio ostvaren uz pomoć LSV-a čijih 80tak hiljada glasova je ovaj put otišlo Tadiću. Takođe, da su izbori održani pre par nedelja LDP bi imao 50tak hiljada glasova više koji su se na kraju prelili Tadiću zbog sporazuma sa EU i Fijatom - a verujem i jasne poruke da V.K. više nikada neće biti Premijer.

Na kraju smo prošli bolje nego što smo se nadali ali još uvek nam nad glavom visi opasnost koalicije SRS-DSS-SPS koja ima većinu u parlamentu. Sve oči su uprte u SPS koji ima dve mogućnosti. Da uđe u takvu koaliciju i time po drugi put za 10 godina sahrani Srbiju. To bi dovelo do ekonomskog i političkog kolapsa i iznuđenih vanrednih izbora za godinu-dve posle kojih bi SPS pao ispod cenzusa. A može i da iskoristi situaciju, uskoči u reformski voz, napravi koaliciju sa DS i Mađarima, vrati se u velikom stilu na glavnu scenu i nakon četiri uspešne godine praktično obriše svoju prljavu prošlost i pozicionira se kao ozbiljna partija levice.

A tako je malo nedostajalo da prebrinemo sve brige. 5 mandata za DS ili LDP više, isto toliko manje za neku od ove tri i imali bi magičnih proevropskih 126.

Ali onda bi sve bilo suviše lepo i jednostavno. Srbija je ovo.

DAY D

Mislim da nikad u životu nisam ovako rano bio na glasanju. Nisam postao penzos koji se bori da bude prvi jutarnji glasač već je bilo ono - kad već idemo na pijacu po dagnje i vongole ajd da obavimo i ovo...i da znate da sam bio iznenađen količinom ljudi. Izgleda da su svi skapirali da je ovo stvarno biti il ne biti. Izlaznost je u prva dva sata bila za jedan procenat viša od one u drugom krugu predsedničkih izbora...a ludilo tek kreće...možda ispadnem dobar prognozer sa najavljenom izlaznošću od 70%.

Apelujem na sve vas da izađete i glasate. Odrasli smo ljudi, valjda svako zna za šta glasa i zbog čega. Maske su tokom ove kampanje pale, niko nema prava da se naknadno žali da "nije znao, mislio je, prevario se...". To su izgovori budala ili licemera, cenim da niko od nas nije takav. Izađi, glasaj, čvrsto stani iza svog glasa jer njime stičeš puno pravo da kritikuješ, zameraš, buniš se...svi oni za koje glasamo su naše sluge i to stalno moramo da imamo na umu. Oni su tamo zbog nas, mi ih plaćamo i imamo puno pravo da kritikujemo njihov rad.

Vidimo se večeras u letnjoj šikari na Shellacu. Biće zanimljivo, malo muzika, malo sms rezultati :)

DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Moj prijatelj D. poslao mi je ovu fotku kao savršen primer odsustva društvene odgovornosti kod Srba. Kako čovek koji se obogatio neverovatnom brzinom ne oseća potrebu da bar deo toga vrati svojoj zemlji ostaje večna misterija. Nisu svi ovakvi, Zepter iza sebe ostavlja Madlenijanum i stotine sponzorisanih mladih talenata, a čak je i Bogoljub "čista desetka" Karić imao svoje izlete....o velikim svetskim tajkunima da ne pričam, imidž se stalno popravlja humanitarnim i sponzorskim akcijama. Umesto što potplaćuje sve partije osim jedne više bi postigao radeći nešto od opšteg interesa jer bi onda imao javno mnjenje na svojoj strani.

Imaš toliko novca da možeš svojoj zemlji da pokloniš most, bolnicu ili nešto treće od javnog značaja, a ti nemaš dovoljno svesti ni da središ drugu polovinu fasade kuće u kojoj si otvorio lokal. Pa kako ti ne smeta, pobogu čoveče?

Tipično naški, svoj stan ću da počistim, a već u hodniku zgrade ću da bacam opuške.

Uostalom, prošetajte do Coste, uživo to izgleda još upečatljivije.

BUDUĆNOST NOVINA?

Sve je izvesnije da će u budućnosti ljudi sve manje biti spremni da plaćaju za informacije. Novac će izdavači morati da traže na drugoj strani (kod oglašivača), većina svetskih novina već ceo sadržaj svakodnevno postavlja na svojim sajtovima na slobodno čitanje, a sve su češći primeri pokretanja online novina.

http://www.e-novine.com/ je zanimljiva adresa na kojoj se ima štošta pročitati, još je u fazi razvoja ali obećeva.

http://www.sutra.hr/ je vrlo moderan hrvatski online pokušaj koji ima za cilj da uključi čitaoce u pravljenje novina, nešto kao wikipedia u novinama.

Slažem se da je papir - papir, ali to važi za nas koji smo na njega navikli. Nove generacije odrastaju uz ekrane, nemaju vremena za iščitavanje dugih kolumni, traže nove informacije i traže ih odmah. I navikli su da ništa ne plaćaju za to.

p.s. kladionica i dalje važi, dakle dajte prognoze za izbore, tišina ne važi za blogove :)

HAJDE DA SE IGRAMO

Da li ste spremni za mali predizborni žur? Hajde da se bavimo predizbornim prognozama. Ali da probamo da budemo neutralni, realni, da ne dodajemo onima za koje ćemo glasati procente do kojih će teško doći. Da pokušamo da uvažavamo realnost, ma kakva ona bila. Meni prvom se ona ne dopada. Mnogo bi mi draža bila ona u kojoj DS ima 40, a LDP 10 posto glasova ali na to ćemo morati da sačekamo još koju godinu.

Dakle, moja prognoza rezultata izbora izgleda ovako:

Registrovanih birača 6.730.000

Broj izašlih birača 4.700.000 (70%)

Rezultati po strankama (broj glasova, procenata, mandata)

SRS 1.650.000 35,5% 90
ZES (Boris Tadić) 1.600.000 35% 89
DSS-NS 540.000 11,5% 29
LDP 280.000 6% 16
SPS 280.000 6% 16
Mađari 90.000 1,9% 5
Ostale manjine 95.000 2% 5
Ostali 90.000 1,9%
Nevažeći 75.000 1,6%

Izvinjavam se ako zbir procenata nije baš 100%, ali tu je, jedan posto gore/dole.

Kao što vidite očekujem izlaznost koja će nadmašiti i onu iz drugog kruga predsedničkih izora. Kampanja je bila duga i žestoka, na kraju i prljava, a došlo je do takve podele između dva bloka da je za očekivati veliku motivisanost glasača.

I, da, mislim da su ovi izbori najvažniji od 2000. godine. Kanta mleka koju smo napunili do pola za ovih 8 godina lako sada može da bude prosuta pogrešnom odlukom. A može i da nastavi da se ubrzanije puni pa da za četiri godine vidimo i neki kajmak na vrhu. Budite pametni.

STRANGE DAYS

Sve mi je nešto čudno od kako sam se vratio. Kao da lebdim među javom i međ snom. Stiglo mi je nekoliko dobrih signala sa raznih strana, valjda sam ovim bolesničkim malerom ispunio bad luck kvotu za ovaj kvartal pa sad sinusoida ide uvis. Doduše, jasno mi je da mnogo toga zavisi od narednog vikenda. Ako se ostvari loš scenario i pobedi retrogradna ekipa predstoji nam par godina stagnacije i nazadovanja, a ja stvarno imam sve manje strpljenja da čekam narod ovdašnji da kroz sopstvene greške uči lekcije koje su svakom sa dva grama mozga jasne na prvi pogled. Ako ispadne dobro (nije realno ali ima šanse) doživećemo blago ubrzanje koje će, ako "evropejci" budu iole pametni, sposobni i spremni da malo rade u korist glasača, a ne samo svoju, zauvek eliminisati opasnost od vladavine bolesnika i uvesti nas u mirne vode evropskog proseka gde ludaci, ekscentrici i šatriote imaju stabilnih 3 do 5% glasača čija su slika i prilika.

Azijski i latinoamerički modeli mogu biti primamljivi samo onima koji nisu tamo živeli. Mene to stvarno ne zanima, osim na filmu. Borat je smešan samo dok vam ne postane komšija.

Elem, dosta o politici, odoh nešto da radim, narednih nekoliko nedelja mi određuju nekoliko narednih meseci (a možda i godina), wish me luck....ma poželite je svima nama. I naoštrite olovku za nedelju i pokažite svest. Nećete valjda da dozvolite da vam budućnost određuju likovi kao što je moj favorit za ovu nedelju Borko Ilić, predsednik omladine DSS-a. Pisao sam nedavno o tome šta mislim o stranačkoj omladini, apostrofirao neke individe, ali me je DSS inkubator još jednom ostavio bez daha izbacivši model Borko 2008. Hal 9000 i T1000 su praistorija, Borko 2008 sa neograničenom mogućnošču ponavljavanja reči svog tvorca bez ijednog pokreta na kamenom licu predstavlja model budućnosti koji će uskoro zameniti model Koštunica 2000 jer isti nakon 8 godina pokazuje znakove zamora. sve nerazumljivije govori, a otkazuje mu i kontrola facijalnih mišića.

IRONIJA

Šta reći...ironija poslednjeg pretprazničnog naslova me tera na smeh...kiselkast. Odmor je prvo skraćen za jedan dan zbog bolesti bolje polovine - umesto u subotu krenuli smo u nedelju, a onda sam iste večeri, odmah nakon smeštanja u apartman ja dobio temperaturu 38,6 c i pridigao se tek u sredu. Ostatak odmora kašljao sam kao magarac ali ipak uspeo da nam ne upropastim ceo dugo planirani odmor. Uspeli smo ponešto i da vidimo, istina, jedva 50% planiranog ali dobro, šta da se radi, neke stvari jednostavno ne možeš da isplaniraš.

Jutros stigao na posao i saznao kakav se sve haos dešavao dok sam bio na "odmoru"...majko božija...sve što je moglo da krene po zlu krenulo je...ali nekako ćemo se izvući.

Toliko za ovo javljanje...čisto da znate da sam živ, a opširniji izveštaj slede...jednom.