Tokom boravka u Barseloni, za vreme ručka (koji deli radni dan na dva dela, a traje skoro 2 sata) razgovarao sam sa kolegom koji je iz Argentine. Čovek je radio sve i svašta u rodnoj zemlji i na kraju je izgubio strpljenje shvativši da neke stvari jednostavno neće biti promenjene, bar za njegovog života, te uzeo sve što je uspeo da uštedi i sa ženom došao u Španiju. U njoj je već 10tak godina, fino se snašao (jezik je velika prednost) i kaže da mu je to bio potez života.
Pričamo o fudbalu, košarci, muzici... na moje pitanje kakva je Argentina on mi odgovara: "Prelepa zemlja, velika, bogata, sjajni ljudi, zanimljivi, obrazovani, vole život, najlepše žene, muzika, fenomenalna hrana...ali su nam političari bagra. Korupcija je na svakom koraku, svi koji su na vlasti odmah gledaju kako da ukradu što više pa je to postalo normalno i niko više ne obraća pažnju na to. Kada sam i sam počeo da razmišljam na taj način shvatio sam da je vreme da odem. A kakva je Srbija?"
Eh...
Sutra ću konačno postovati priču o Barseloni uz nekoliko pratećih fotki. Stay tuned.
петак, 29. фебруар 2008.
четвртак, 28. фебруар 2008.
U SE I U SVOJE...
Svi moji drugari koji imaju zajedničko iskustvo života iza gvozdene zavese imaju sličan komentar na iznova rasplamsalu ljubav Srbije i Rusije: "ne znate vi šta su Rusi...niste ih imali nad glavom 45 godina kao mi, imali ste Tita da ih otkači 1948....mi ne volimo ni da čujemo ruski jezik".
Nešto se mislim, zamislite da je na čelu SFRJ bio Srbin. Pa mi ne da ne bi raskrstili (kakav izraz za komunističko razmimoilaženje!) sa Sovjetima nego bi bili najprilježnji baštinici ideja neumrlog druga Staljina. Otprilike kao Enver Hodžina Albanija.
Idemo na veselije teme, magazin Fortune je izbacio svoju ovogodišnju listu 100 najboljih američkih kompanija - ali iz ugla zaposlenih, dakle za koga je najbolje raditi u USA možete da vidite ovde:
http://money.cnn.com/magazines/fortune/bestcompanies/2008/full_list/index.html
Plata jeste bitan činilac ali daleko od toga da je jedini. Mogućnost napredovanja, usavršavanja, radna atmosfera, zadovoljstvo...jednom mi je jedan mudar čovek rekao da ću znati kakav mi je posao onda kada ću srećan ići u firmu i srećan se iz nje vraćati. Voleo bih da vidim sličnu listu napravljenu u Srbiji.
Nešto se mislim, zamislite da je na čelu SFRJ bio Srbin. Pa mi ne da ne bi raskrstili (kakav izraz za komunističko razmimoilaženje!) sa Sovjetima nego bi bili najprilježnji baštinici ideja neumrlog druga Staljina. Otprilike kao Enver Hodžina Albanija.
Idemo na veselije teme, magazin Fortune je izbacio svoju ovogodišnju listu 100 najboljih američkih kompanija - ali iz ugla zaposlenih, dakle za koga je najbolje raditi u USA možete da vidite ovde:
http://money.cnn.com/magazines/fortune/bestcompanies/2008/full_list/index.html
Plata jeste bitan činilac ali daleko od toga da je jedini. Mogućnost napredovanja, usavršavanja, radna atmosfera, zadovoljstvo...jednom mi je jedan mudar čovek rekao da ću znati kakav mi je posao onda kada ću srećan ići u firmu i srećan se iz nje vraćati. Voleo bih da vidim sličnu listu napravljenu u Srbiji.
среда, 27. фебруар 2008.
ANTIKLIMAKS, ANTIGLOBALIZAM, ANTI...
Danas i sutra pravimo malu pauzu na FEST-u...valja se odmoriti...sinoć odgledali "Ništa lično", solidan ruski film o ostarelom privatnom detektivu koji dobija zadatak da nadgleda stan jedne žene. Da je film imao malo brži tempo i da je kraj bio samo malo intenzivniji film bi čak dobio vrlo dobru ocenu. No, antiklimaks je očito moderan i u američkom i u evropskom filmu. Jeste da je i u životu obično tako ali od filma očekujem da bude veći od života...što je nepravedno prema onim autorima koji pokušavaju da što realnije prenesu original na filmsko platno.
Čekajući da dođe vreme za projekciju uverio sam se kako postaje sve teže pojesti dobar domaći obrok u kafani u centru Beograda. Ako ste za pastu, lazanje, rižoto, plodove mora, biftek...izbor je ogroman, i to pozdravljam, ali je prava šteta što nestaju domaće kafanice. Na kraju pojedoh dobru sarmu u "Znaku pitanja", a veliki plus im je to što nisam izašao smrdljiv - razlog zašto u "Proleću" jedem samo leti u bašti. Naši vajni antiglobalisti svoju idelologiju demonstriraju jedino kada im je dozvoljeno da razbiju Mek. Gde su bili da spreče gašenje nekih kafanskih simbola Beograda? Da li ćemo na kraju zbog naše šizofrenije po američku vizu zaista ići u Zagreb, a na dobre ćevape u Niš? I jedno i drugo je suludo.
Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko "Bludnog sina" koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:
"Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima... Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju... Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre."
Čekajući da dođe vreme za projekciju uverio sam se kako postaje sve teže pojesti dobar domaći obrok u kafani u centru Beograda. Ako ste za pastu, lazanje, rižoto, plodove mora, biftek...izbor je ogroman, i to pozdravljam, ali je prava šteta što nestaju domaće kafanice. Na kraju pojedoh dobru sarmu u "Znaku pitanja", a veliki plus im je to što nisam izašao smrdljiv - razlog zašto u "Proleću" jedem samo leti u bašti. Naši vajni antiglobalisti svoju idelologiju demonstriraju jedino kada im je dozvoljeno da razbiju Mek. Gde su bili da spreče gašenje nekih kafanskih simbola Beograda? Da li ćemo na kraju zbog naše šizofrenije po američku vizu zaista ići u Zagreb, a na dobre ćevape u Niš? I jedno i drugo je suludo.
Kasni Bukovski je nešto što treba otkriti i što smiruje i daje neophodan ironijski odmak glupostima koje nas okružuju. Kada sam bio mlađi nervirala me je fama oko "Bludnog sina" koga su svi čitali najviše zbog nekoliko pasusa direktno vezanih za seks, ostatak knjige su prelistavali, a posle se kleli u nju. Međutim, od kako sam otkrio njegove pesme (u četiri toma, izdavač LOM) shvatio sam svu njegovu veličinu. Kao simpatičan paradoks stoji činjenica da je Bukovski sa oduševljenjem prihvatio novotariju zvanu kompjuter (Mek) jer mu je pomogla da piše mnogo više i brže nego pre. U poslednjih nekoliko godina napisao je mnogo sjajnih pesama, a sjajna je i autobiografija 1991-1993 koju je ilustrovao Robert Kramb. Evo jednog lepog citata iz knjige koji će vas, nadam se, zainteresovati da je kupite i pročitate:
"Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima... Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju... Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre."
уторак, 26. фебруар 2008.
CENTRIZAM
Ne sviđa mi se to što se u izjavama zapadnih zvaničnika sve više izbija nestrpljenje. Onom uobičajenom kurtoaznom: "Srbija je izuzetno značajan igrač u regionu" pridružuje se "ali, vreme je da se okrene budučnosti"....dok nekima izleti i "EU je potrebnija Srbiji nego Srbija EU"...a to je tužna istina koja se ogleda i u zaobilaznicama koje se grade oko Srbije kroz koju svake godine prolazi sve manje kamiona jer su nam putevi loši, drumarine preskupe, a pošto nismo članovi EU sve je 10 puta komplikovanije nego kada roba prosto klizi kroz EU preko Mađarske, Rumunije, Bugarske...
Dokle ćemo više da mislimo da smo centar sveta i da smo mnogo važni i neizbežni?
Ta vrsta ubeđenja je karakteristika primitivnih naroda, oni razvijeniji znaju svoje mesto u svetu i konstantno se trude da ga poprave.
Vozovi u Srbiji su danas u proseku sporiji nego u XIX veku. Vest od koje bi se normalni ljudi naježili, a kod nas prolazi nezapaženo jer smo zatrpani "važnijim" vestima.
Najavljujemo veća ulaganja u Kosovo. Tači sigurno nema ništa protiv.
Mi ovde treba da bojkotujemo stranu robu da naš dinar ne bi otišao Kosovarima, a Koštunica će naš novac da ulaže u stranu zemlju...da je novac uložen tamo u poslednjih 15 godina išao u jug Srbije to bi bila regija razvijena kao Japan. Ili u Vojvodinu...e onda bi to zaista bila "žitnica Evrope", a ne plodno tle koje daje svega 30% svojih mogućnosti zbog nerazvijenog sistema navodnjavanja.
I jedna molba: ljudi, dajte izmestite prestonicu iz Beograda...usrećite neki Kruševac, Kragujevac, Kraljevo, šta ti ja znam. Njih će to da usreći i ekonomski podigne. Nas par miliona ovde i ovako jedva stižemo na posao s obzirom na stanje u saobraćaju, a svaki put kada dođe neka "delegacija" ljudi kasne na posao po sat vremena.
Juče odgledasmo simpatičan filmić "Na kraju dolaze turisti", jeftin, nepretenciozan...generalno, nije mu mesto na FEST-u, posebno kada razmotrimo šta sve nismo videli, naročito kada je nezavisni film u pitanju, ali je bio koristan da puna sala DKC-a vidi da Nemci i 60 godina nakon XX svetskog rata vode računa o tome da se neke stvari nikada ne zaborave.
Dokle ćemo više da mislimo da smo centar sveta i da smo mnogo važni i neizbežni?
Ta vrsta ubeđenja je karakteristika primitivnih naroda, oni razvijeniji znaju svoje mesto u svetu i konstantno se trude da ga poprave.
Vozovi u Srbiji su danas u proseku sporiji nego u XIX veku. Vest od koje bi se normalni ljudi naježili, a kod nas prolazi nezapaženo jer smo zatrpani "važnijim" vestima.
Najavljujemo veća ulaganja u Kosovo. Tači sigurno nema ništa protiv.
Mi ovde treba da bojkotujemo stranu robu da naš dinar ne bi otišao Kosovarima, a Koštunica će naš novac da ulaže u stranu zemlju...da je novac uložen tamo u poslednjih 15 godina išao u jug Srbije to bi bila regija razvijena kao Japan. Ili u Vojvodinu...e onda bi to zaista bila "žitnica Evrope", a ne plodno tle koje daje svega 30% svojih mogućnosti zbog nerazvijenog sistema navodnjavanja.
I jedna molba: ljudi, dajte izmestite prestonicu iz Beograda...usrećite neki Kruševac, Kragujevac, Kraljevo, šta ti ja znam. Njih će to da usreći i ekonomski podigne. Nas par miliona ovde i ovako jedva stižemo na posao s obzirom na stanje u saobraćaju, a svaki put kada dođe neka "delegacija" ljudi kasne na posao po sat vremena.
Juče odgledasmo simpatičan filmić "Na kraju dolaze turisti", jeftin, nepretenciozan...generalno, nije mu mesto na FEST-u, posebno kada razmotrimo šta sve nismo videli, naročito kada je nezavisni film u pitanju, ali je bio koristan da puna sala DKC-a vidi da Nemci i 60 godina nakon XX svetskog rata vode računa o tome da se neke stvari nikada ne zaborave.
понедељак, 25. фебруар 2008.
NEMA ZEMLJE ALI BIĆE KRVI (za starce)
Čoveku je u biti da se opredeljuje. Ako vidite dva tima koji igraju fudbal/basket...posle izvesnog vremena počećete da navijate za jedan.
Nekada se opredeljujete i na osnovu predznanja, istorijata učesnika, minulog rada...suštinski, na neviđeno. Tako bih i ja, da nisam subotu i nedelju proveo na projekcijama dva glavna favorita za nagradu Oskar, bio spreman da se zakunem da Braća Koen treba da dobiju glavne nagrade. U odnosu na Pola Tomasa Andersona koga cenim ali čiji su filmovi nekako uvek bivali predugi i previše pretenciozni, Koeni su bili čista bioskopska radost. Na kraju su Oskari i otišli upravo tako...što je čist promašaj jer Nema zemlje za starce je samo vrlo dobar film...ili čak odličan film sa greškom, ali nikako najbolji film godine. To čak nije ni najbolji film braće koen...Milerovo raskršće, Barton Fink, Fargo i Veliki Lebovski su za klasu iznad.
Za razliku od Koena, P.T. Anderson je filmom Biće krvi dostigao svoj vrhunac sazrevši u potpunosti kao autor. Ne verujem da trenutno postoji autor sposoban da isporuči film od 160 minuta, sporog tempa, a ovako intenzivan i postojan.
Nema zemlje ni za dobrog Samardžićanina...ministra za..ehm, uglavnom ništa pošto mu je Riker zabranio ulazak na KiM jer je prethodnih nedelju dana sejao zapaljive izjave i huškao Srbe da izazivaju nerede. Jedna bahatost i neodgovornost raspukla se kao mehur od sapunice pred golom činjenicom da nemaju pokriće ni u čemu. Molim da se građaninu Samardžiću više ne isplaćuje plata...ili da se pokrenu ministarstva za SAD, Rusiju, Kinu, Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku...zemlje od kojih možemo imati mnogo više koristi od ove od skora nezavisne, ali vrlo siromašne i neperspektivne državice.
p.s. apdejt je neophodan...Samardžić se ipak dokopao Kosova...Riker se obrukao jer se nije držao onoga što je najavio. Samardžić ne može da se obruka jer je ministar nečega za šta mora da traži dozvolu...otprilike kao kada bi Šutanovcu trebala dozvola da uđe u Generalštab.
Nekada se opredeljujete i na osnovu predznanja, istorijata učesnika, minulog rada...suštinski, na neviđeno. Tako bih i ja, da nisam subotu i nedelju proveo na projekcijama dva glavna favorita za nagradu Oskar, bio spreman da se zakunem da Braća Koen treba da dobiju glavne nagrade. U odnosu na Pola Tomasa Andersona koga cenim ali čiji su filmovi nekako uvek bivali predugi i previše pretenciozni, Koeni su bili čista bioskopska radost. Na kraju su Oskari i otišli upravo tako...što je čist promašaj jer Nema zemlje za starce je samo vrlo dobar film...ili čak odličan film sa greškom, ali nikako najbolji film godine. To čak nije ni najbolji film braće koen...Milerovo raskršće, Barton Fink, Fargo i Veliki Lebovski su za klasu iznad.
Za razliku od Koena, P.T. Anderson je filmom Biće krvi dostigao svoj vrhunac sazrevši u potpunosti kao autor. Ne verujem da trenutno postoji autor sposoban da isporuči film od 160 minuta, sporog tempa, a ovako intenzivan i postojan.
Nema zemlje ni za dobrog Samardžićanina...ministra za..ehm, uglavnom ništa pošto mu je Riker zabranio ulazak na KiM jer je prethodnih nedelju dana sejao zapaljive izjave i huškao Srbe da izazivaju nerede. Jedna bahatost i neodgovornost raspukla se kao mehur od sapunice pred golom činjenicom da nemaju pokriće ni u čemu. Molim da se građaninu Samardžiću više ne isplaćuje plata...ili da se pokrenu ministarstva za SAD, Rusiju, Kinu, Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku...zemlje od kojih možemo imati mnogo više koristi od ove od skora nezavisne, ali vrlo siromašne i neperspektivne državice.
p.s. apdejt je neophodan...Samardžić se ipak dokopao Kosova...Riker se obrukao jer se nije držao onoga što je najavio. Samardžić ne može da se obruka jer je ministar nečega za šta mora da traži dozvolu...otprilike kao kada bi Šutanovcu trebala dozvola da uđe u Generalštab.
субота, 23. фебруар 2008.
MAGIC NUMBERS AND PARALLEL WORLDS
Srbi su i inače skloni preterivanju, a tokom 90tih smo se kroz mnogobrojne mitinge nagledali sjajnih procena o broju prisutnih. Vuk Drašković je svojevremeno bio šampion jer nije bilo mitinga na kome je on govorio, a da nije bilo 100.000 ljudi...ako njega pitate. Rašomonijada sa brojkama je prisutna i oko ovog nesrećnog "događanja naroda" koji je rezultirao demoliranjem i smrću nekog nesrećnika što je krenuo da posluša Velju Ilića i sprovede demokratiju.
200.000? 300.000 (pljačkaša, ako je verovati onim besprizornicama sa You Tube-a), pola miliona, milion... elem, matematika je egzaktna nauka i ne trpi licitiranje sa "larger than life" emocijama. Ako želite da smestite milion ljudi na neki prostor po sistemu 3 na metar kvadratni (što već čini finu gužvu) treba vam prosto od 300.000 metara kvadratnih. Aha, a kako dobijate toliku površinu? To je dobro pitanje, pošto ulice u Beogradu teško da prelaze 50m širine to bi trebala da bude kolona te širine i oko 7 kilometara dužine, tačnije ako bi počinjala kod Doma Sindikata završavala bi se negde iza Cvetkove pijace...ehm...dakle toliko o milionu.
O onim drugim brojkama, koliko je sve to koštalo, koliko će tek da košta i zašto će na kraju zaista ispasti da je Kosovo najskuplja srpska reč, niko ne progovara. Kada se istopi ovo malo ušteđevine nakupljene od 2000-te do danas i ponovo na vrata zakuca beda 90tih istopiće se i retorika povampirenih lešinara Tome, Ace, Ivice i ostalih koji su trebali biti sudski zauvek isključeni iz političkog života Srbije posle 5. oktobra zbog "zasluga za narod".
I zaista sve podseća na 90te, prođite užasnom Slavijom, trgom koji bi trebao da bude centralno mesto Beograda...i videćete kako nekakav ubogi svet neometano na tezgama prodaje gaće, čarape i razni neki tekstilni užas...slika koja izaziva jezu. Buvljak se vraća u centar grada, nisu za Srbe lepe prodavnice, možda tek da ih polome i opljačkaju...za Srbe su tezge za turskim boflom, gomila razvučene sumnjive robe koju će da razvlači rukama i tobože joj procenjuje kvalitet i veličinu.
Na istu dekadu podseća i ponovni beg u paralelne svetove. Lepo nam je sinoć bilo na promociji knjige Borisa Dežulovića "Jebo sad hiljadu dinara" u CZKD-u, a i nakon toga u maloj sali SKC-a gde su fino svirali Autopark i Shiroko (mala primedba: omladino, na indie-go večerima ima vas kao žutih mrava, a kada domaći bendovi nastupaju dođe vas 70tak...podržite scenu pobogu, za koga oni to rade ako ne za vas?). Ali sve vreme smo imali onaj grozan osećaj kao da smo se negde tek sklonili od potmule buke koja dopire od spolja i kako smo suviše umorni da ponovo prolazimo kroz isto.
200.000? 300.000 (pljačkaša, ako je verovati onim besprizornicama sa You Tube-a), pola miliona, milion... elem, matematika je egzaktna nauka i ne trpi licitiranje sa "larger than life" emocijama. Ako želite da smestite milion ljudi na neki prostor po sistemu 3 na metar kvadratni (što već čini finu gužvu) treba vam prosto od 300.000 metara kvadratnih. Aha, a kako dobijate toliku površinu? To je dobro pitanje, pošto ulice u Beogradu teško da prelaze 50m širine to bi trebala da bude kolona te širine i oko 7 kilometara dužine, tačnije ako bi počinjala kod Doma Sindikata završavala bi se negde iza Cvetkove pijace...ehm...dakle toliko o milionu.
O onim drugim brojkama, koliko je sve to koštalo, koliko će tek da košta i zašto će na kraju zaista ispasti da je Kosovo najskuplja srpska reč, niko ne progovara. Kada se istopi ovo malo ušteđevine nakupljene od 2000-te do danas i ponovo na vrata zakuca beda 90tih istopiće se i retorika povampirenih lešinara Tome, Ace, Ivice i ostalih koji su trebali biti sudski zauvek isključeni iz političkog života Srbije posle 5. oktobra zbog "zasluga za narod".
I zaista sve podseća na 90te, prođite užasnom Slavijom, trgom koji bi trebao da bude centralno mesto Beograda...i videćete kako nekakav ubogi svet neometano na tezgama prodaje gaće, čarape i razni neki tekstilni užas...slika koja izaziva jezu. Buvljak se vraća u centar grada, nisu za Srbe lepe prodavnice, možda tek da ih polome i opljačkaju...za Srbe su tezge za turskim boflom, gomila razvučene sumnjive robe koju će da razvlači rukama i tobože joj procenjuje kvalitet i veličinu.
Na istu dekadu podseća i ponovni beg u paralelne svetove. Lepo nam je sinoć bilo na promociji knjige Borisa Dežulovića "Jebo sad hiljadu dinara" u CZKD-u, a i nakon toga u maloj sali SKC-a gde su fino svirali Autopark i Shiroko (mala primedba: omladino, na indie-go večerima ima vas kao žutih mrava, a kada domaći bendovi nastupaju dođe vas 70tak...podržite scenu pobogu, za koga oni to rade ako ne za vas?). Ali sve vreme smo imali onaj grozan osećaj kao da smo se negde tek sklonili od potmule buke koja dopire od spolja i kako smo suviše umorni da ponovo prolazimo kroz isto.
петак, 22. фебруар 2008.
DOSTOJANSTVO, PRE SVEGA
Sinoć smo svetu još jednom poslali lopticu na smeč i pokazali kako bi to naše ponovno upravljanje Kosovom izgledalo. Otprilike kao i ono ranije, kao "oslobađanje" Vukovara i Sarajeva.
Samo, nemojte da ste naivni. Ovakvi brižljivo planirani scenariji uspevali su i u mnogo kvalitetnijim državama nego što je ova karikatura. Postoje fašizmi za izvoz i oni za unutrašnju upotrebu. Prvi model smo pokušali da koristimo 90tih pa smo prošli kako smo prošli. Sada je na redu tzv. "španski model" koji ume da traje mnogo duže, otprilike onoliko koliko poživi diktator. Takve države okruženje pusti da im dođe iz dupeta u glavu, a to je ovde spor i zaobilazan proces. Pametni uče iz tuđih, budale iz svojih, a Srbi ni iz svojih grešaka.
Da vas pitam nešto. Kako se osećate dok vas sa TV-a pameti ponovo uči ona baraba Aleksandar Vučić?
Samo, nemojte da ste naivni. Ovakvi brižljivo planirani scenariji uspevali su i u mnogo kvalitetnijim državama nego što je ova karikatura. Postoje fašizmi za izvoz i oni za unutrašnju upotrebu. Prvi model smo pokušali da koristimo 90tih pa smo prošli kako smo prošli. Sada je na redu tzv. "španski model" koji ume da traje mnogo duže, otprilike onoliko koliko poživi diktator. Takve države okruženje pusti da im dođe iz dupeta u glavu, a to je ovde spor i zaobilazan proces. Pametni uče iz tuđih, budale iz svojih, a Srbi ni iz svojih grešaka.
Da vas pitam nešto. Kako se osećate dok vas sa TV-a pameti ponovo uči ona baraba Aleksandar Vučić?
четвртак, 21. фебруар 2008.
NA ISTOKU STARE PRIČE
Vidim da su mnogi posećivali ovaj blog u nadi da će pročitati ono sa čim se (ne)slažu. Hvala na zainteresovanosti, lepo je znati da moje mišljenje znači i prijateljima i neprijateljima samo od toga je slaba vajda i za jedne i za druge...dakle, za sve nas.
Nisam raspoložen za pisanje, teško je gledati ponavljanje istih starih gluposti...i zaista, prvi put su bile tragedija, sada su farsa. Svi sve znamo i svi se pravimo ludi i pristajemo da učestvujemo u kolektivnoj histeriji. Brod ludaka.
Ima dve loše i jednu dobru vest za vas:
Loša - prisustvujemo, a neki i saučestvuju u realizaciji paklenog plana desnice da osvoji sve poluge vlasti kroz vanredno stanje izazvano navodnim gubitkom nečega što je još 1999. izgubljeno.
Dobra - ako ste zaboravili, od demoliranja Mekdonaldsa, Ambasada i Kulturnih centara 1999. pa do 5. oktobra 2000. je proslo samo godinu i po dana.
Loša - živimo u najjadnijoj, najbednijoj i najprimitivnijoj zemlji u ovom delu sveta, ali to nema veze sa sastavom zemljišta već sa narodom koji čini svaku državu onakvom kakva je. I to se nikada neće promeniti, možemo još 100 puta da padnemo i sto puta da se dignemo, nikoga više neće biti briga za to. Bićemo usamljeni pijanac koji se valja po blatu i kome više niko ne prilazi da mu pomogne u strahu da će i sam biti uvučen, isprljan i ispovraćan.
Dakle, nema više nade. Nije gubitak Kosova poraz, poraz je ono u šta se pretvaramo nakon toga. Priznajmo, jedva smo čekali razlog da opet prestanemo da se kupamo, učimo, ponašamo se pristojno...
p.s. pošto su branioci Kosova zauzeli sve medije uveo sam obaveznu registraciju za one koji žele da komentarišu. Dakle, nije u pitanju cenzura već želja da anonimne nateramo da se makar potpišu ispod onoga što tako vatreno zastupaju.
Nisam raspoložen za pisanje, teško je gledati ponavljanje istih starih gluposti...i zaista, prvi put su bile tragedija, sada su farsa. Svi sve znamo i svi se pravimo ludi i pristajemo da učestvujemo u kolektivnoj histeriji. Brod ludaka.
Ima dve loše i jednu dobru vest za vas:
Loša - prisustvujemo, a neki i saučestvuju u realizaciji paklenog plana desnice da osvoji sve poluge vlasti kroz vanredno stanje izazvano navodnim gubitkom nečega što je još 1999. izgubljeno.
Dobra - ako ste zaboravili, od demoliranja Mekdonaldsa, Ambasada i Kulturnih centara 1999. pa do 5. oktobra 2000. je proslo samo godinu i po dana.
Loša - živimo u najjadnijoj, najbednijoj i najprimitivnijoj zemlji u ovom delu sveta, ali to nema veze sa sastavom zemljišta već sa narodom koji čini svaku državu onakvom kakva je. I to se nikada neće promeniti, možemo još 100 puta da padnemo i sto puta da se dignemo, nikoga više neće biti briga za to. Bićemo usamljeni pijanac koji se valja po blatu i kome više niko ne prilazi da mu pomogne u strahu da će i sam biti uvučen, isprljan i ispovraćan.
Dakle, nema više nade. Nije gubitak Kosova poraz, poraz je ono u šta se pretvaramo nakon toga. Priznajmo, jedva smo čekali razlog da opet prestanemo da se kupamo, učimo, ponašamo se pristojno...
p.s. pošto su branioci Kosova zauzeli sve medije uveo sam obaveznu registraciju za one koji žele da komentarišu. Dakle, nije u pitanju cenzura već želja da anonimne nateramo da se makar potpišu ispod onoga što tako vatreno zastupaju.
недеља, 17. фебруар 2008.
ZBOGOM EVROPO
Uzalud sa prošlog četvrtka kod kolportera i na kioscima tražio novi broj magazina Evropa. Ovaj, poslednjih par meseci odlični nedeljnik ugašen je voljom vlasnika Filipa Ceptera. Moje strahovanje da magazin koji zavisi od samo jednog čoveka, a ne od sopstvene čitanosti i uspešnog marketinga nema sigurnu budućnost pokazao se opravdanim. Ponovo tržište ostaje bez ozbiljnog nedeljnika, možda i najvažnijeg formata koji u većini zemalja značajno utiče na javno mnjenje. Ostaju Vreme koje živi od Miškovićeve infuzije, DSS-ovsko paljanski NIN i Standard kriminalizovanog Cvijanovića (čiji skoro pokrenuti dnevni list Sutra je ugašen čim su prošli izbori).
Na jučerašnjoj konferenciji za štampu urednici lista su se obratili javnosti:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=16&nav_id=285155
Želim im sreću ali imam iskrene sumnje u uspeh tog projekta. Teško da će moći da nađu dovoljno novca, a Srbi izgleda nemaju potrebu za dobri, kritički nastrojenim nedeljnikom kao i da naročito u ovom trenutku njegovo postojanje nekome ne odgovara.
Zanimljivo je da je ovaj događaj predvideo jedino Beba Popović u intervjuu Slobodnoj Bosni dokazavši tako još jednom da ima besprekorne informacije.
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=858
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=876
U ozbiljnoj državi ili bi ovaj čovek bio u zatvoru ili akteri političke i ekonomske scene koje optužuje. Ali kod nas tužilac ne zna šta je gonjenje po službenoj dužnosti pa i ove i mnoge ranije Popovićeve optužbe prolaze bez zasluženog odjeka.
Plašim se da je dobar deo onoga što iznosi istina, a to je razlog da nas sve zajedno bude sramota.
p.s. danas letim za Barselonu, vraćam se u utorak kasno uveče, pazite šta radite dok nisam ovde (čuvajte mi Jugoslaviju).
Na jučerašnjoj konferenciji za štampu urednici lista su se obratili javnosti:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=16&nav_id=285155
Želim im sreću ali imam iskrene sumnje u uspeh tog projekta. Teško da će moći da nađu dovoljno novca, a Srbi izgleda nemaju potrebu za dobri, kritički nastrojenim nedeljnikom kao i da naročito u ovom trenutku njegovo postojanje nekome ne odgovara.
Zanimljivo je da je ovaj događaj predvideo jedino Beba Popović u intervjuu Slobodnoj Bosni dokazavši tako još jednom da ima besprekorne informacije.
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=858
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=876
U ozbiljnoj državi ili bi ovaj čovek bio u zatvoru ili akteri političke i ekonomske scene koje optužuje. Ali kod nas tužilac ne zna šta je gonjenje po službenoj dužnosti pa i ove i mnoge ranije Popovićeve optužbe prolaze bez zasluženog odjeka.
Plašim se da je dobar deo onoga što iznosi istina, a to je razlog da nas sve zajedno bude sramota.
p.s. danas letim za Barselonu, vraćam se u utorak kasno uveče, pazite šta radite dok nisam ovde (čuvajte mi Jugoslaviju).
субота, 16. фебруар 2008.
EMPIRE V
Daje se na znanje da se u knjižarama pojavila knjiga koja se ne propušta. Pisac je Viktor Peljevin, delo je Empire V. Ruska književnost u najboljem izdanju, duhovita, nadrealna, subverzivna, pomerena i briljantna. Ovakve Ruse volimo.
http://www.plato.co.yu/system/sr-latin/home/shop/viewsingle/_params/shop_item_id/1007472.html
http://www.plato.co.yu/system/sr-latin/home/shop/viewsingle/_params/shop_item_id/1007472.html
петак, 15. фебруар 2008.
SUNDAY, BLOODY SUNDAY
Ehej, približila se i ta nedelja kada bi Albanci na Kosovu trebali da konačno izglasaju tu dugo najavljivanu nezavisnost. Jasno je da to ne bi radili da im nije odobreno od onih koji se nešto pitaju (budite sigurni da je među njima i Rusija) i sada se tamo sprema slavlje. Ok, hajde više i to da se desi, neka sve Koštunice, Simići, Prorokovići, Samardžići i ostali dobiju tu mračnu satisfakciju da nisu naricali zalud. Šteta što se nije sve ovo dogodilo ranije, verovatno i bi da nije tamošnji većinski narod onomad šenlučio onoliko usput spalivši i pobiviši one/o što im se ne dopada(ju) pokazavši tada da ima isti demokratski potencijal i smisao za toleranciju i suživot kao i oni od kojih se oslobađaju. Ovako, to nam je što nam je, treba samo biti odgovoran, a tu mislim i na njih i na nas, da se oni u slavlju, a mi u tugovanju ne zanesemo malo...pa da ne stradaju oni malobrojni drugi na obe strane...da ne krene novi krug proterivanja ono malo Srba dole i da ne krenu neke "garde" na jug Srbije i obrazOvci da šikaniraju sve one koji im zaliče na "neprijatelje"...ne zaboravite, spiskove imaju, a probe su poslednjih meseci redovno imali sa sve generalnom prošle nedelje. I zamislite, sve što su zamislili uspelo im je. Šta god da im se nije dopadalo uspevali su da spreče. Sad je vreme za jednu veliku zabranu.
Na Kosovu odavno više ne možemo ništa da učinimo, ali pošto nam je ipak ostalo 85% duše i tela valjalo bi sa tim postupati pažljivo i odgovorno. Možda Koštunici nema života bez Kosova (eh...) ali mi ostali bi još malo da proživimo, neku decu napravimo i nešto pristojno im ostavimo pa zato apelujem na službe koje su za to plaćene da se pobrinu da nedelja i dani posle proteknu mirno i dostojanstveno. Ali plaši me mogućnost da neki profitiraju na ovome, da probaju da izazovu vanredno stanje (setimo se kako se Koštunica protivio vanrednom stanju posle 12. marta 2003, pa zaboga, samo je Premijer bio ubijen) koje bi im dalo odrešene ruke da rade šta hoće i protiv koga hoće. Sitan paradoks da to isto vanredno stanje neće moći da sprovedu na Kosovu neće ih previše zabrinjavati.
Nemojte dozvoliti da vas uhvati vreli talas teške retorike, ne zaboravite ko ste i šta ste i šta vam je u životu važno. I pogledajte još jednom u lica onih koji vas huškaju sa televizije. Zagledajte im se u oči i shvatićete da u njima nema života.
A kada mrtvi vode žive onda je došlo poslednje vreme.
Na Kosovu odavno više ne možemo ništa da učinimo, ali pošto nam je ipak ostalo 85% duše i tela valjalo bi sa tim postupati pažljivo i odgovorno. Možda Koštunici nema života bez Kosova (eh...) ali mi ostali bi još malo da proživimo, neku decu napravimo i nešto pristojno im ostavimo pa zato apelujem na službe koje su za to plaćene da se pobrinu da nedelja i dani posle proteknu mirno i dostojanstveno. Ali plaši me mogućnost da neki profitiraju na ovome, da probaju da izazovu vanredno stanje (setimo se kako se Koštunica protivio vanrednom stanju posle 12. marta 2003, pa zaboga, samo je Premijer bio ubijen) koje bi im dalo odrešene ruke da rade šta hoće i protiv koga hoće. Sitan paradoks da to isto vanredno stanje neće moći da sprovedu na Kosovu neće ih previše zabrinjavati.
Nemojte dozvoliti da vas uhvati vreli talas teške retorike, ne zaboravite ko ste i šta ste i šta vam je u životu važno. I pogledajte još jednom u lica onih koji vas huškaju sa televizije. Zagledajte im se u oči i shvatićete da u njima nema života.
A kada mrtvi vode žive onda je došlo poslednje vreme.
четвртак, 14. фебруар 2008.
SLO
Do Ljubljane se stiže avionom za 1:40 ili automobilom za 6 sati. Da proklete vize nisu obavezne preporučio bih i nju i celu Sloveniju kao obaveznu terapiju. Čim sletite na aerodrom (nakon što je JAT kasnio u polasku 2 sata) i izađete iz aviona prvo vidite alpske vrhove prekrivene snegom, gde ćete bolju dobrodošlicu.
Iako je još i pre izlaska iz SFRJ ovladala osnovama kapitalizma, a sada je već daleko odmakla, Slovenija ipak čuva određeni stepen mira i opuštenosti. Ljudi svaki vikend idu negde na izlete, sve imaju i sve im je blizu...a mogu i gde im dune...stari vicevi o tome kako su mali padaju u vodu jer smo mi sada oni koje granice sve više pritiskaju, a za njih one ne postoje.
I nekako im nas je žao...nije im jasno kako nekada velika i bogata Srbija nikako da se iščupa. Čest slučaj je da nas teše, recimo oko viza..."ma i vi ćete uskoro slobodno putovat" ili "ma videćete, skočiće i vama standard"...i tada se osećam kao nerazvijeni sedamnaestogodišnjak okružen za glavu višim vršnjacima koji me teše i ubeđuju me da samo što nisam ušao u pubertet.
Lepa strana Slovenije je i u tome što nije preskupa, možete jesti i piti po beogradskim cenama, a obući se dosta jeftinije...
Jedino što je stvarno čudno jeste pustara u koju se Ljubljana pretvara svake radne večeri...posle 21h tek se iz par lokala čuje buka i puni su ljudi...ostalo je prazno i malo spuki...valjda ljudi rade ujutru.
Iako je još i pre izlaska iz SFRJ ovladala osnovama kapitalizma, a sada je već daleko odmakla, Slovenija ipak čuva određeni stepen mira i opuštenosti. Ljudi svaki vikend idu negde na izlete, sve imaju i sve im je blizu...a mogu i gde im dune...stari vicevi o tome kako su mali padaju u vodu jer smo mi sada oni koje granice sve više pritiskaju, a za njih one ne postoje.
I nekako im nas je žao...nije im jasno kako nekada velika i bogata Srbija nikako da se iščupa. Čest slučaj je da nas teše, recimo oko viza..."ma i vi ćete uskoro slobodno putovat" ili "ma videćete, skočiće i vama standard"...i tada se osećam kao nerazvijeni sedamnaestogodišnjak okružen za glavu višim vršnjacima koji me teše i ubeđuju me da samo što nisam ušao u pubertet.
Lepa strana Slovenije je i u tome što nije preskupa, možete jesti i piti po beogradskim cenama, a obući se dosta jeftinije...
Jedino što je stvarno čudno jeste pustara u koju se Ljubljana pretvara svake radne večeri...posle 21h tek se iz par lokala čuje buka i puni su ljudi...ostalo je prazno i malo spuki...valjda ljudi rade ujutru.
уторак, 12. фебруар 2008.
IMAM JEDNU LEPU I JEDNU TUŽNU VEST
Lepa je da je izašla druga sveska Hellblazera na srpskom jeziku u izdanju Belog puta. Nakon više od 2 godine konačno imamo zadovoljstvo da uživamo u novim avanturama najšarmantnijeg kučkinog sina koji se ikada bavio magijom, Džona Konstantina...ovaj put scenario je uradio Gart Enis (Propovednik)...verujte mi, ovako nešto se retko sreće.
Tužna vest je da je umro Roy Scheider, jedan od poslednjih velikana američkog filma. Pamtiću ga po briljantnoj epizodi u Francuskoj vezi, ulogama u filmovima Maratonac, Klut, Ajkula, Sav taj džez i Plavi grom....bio je jedan od najboljih epizodnih glumaca u poslednjih 40tak godina i istinski majstor.
Tužna vest je da je umro Roy Scheider, jedan od poslednjih velikana američkog filma. Pamtiću ga po briljantnoj epizodi u Francuskoj vezi, ulogama u filmovima Maratonac, Klut, Ajkula, Sav taj džez i Plavi grom....bio je jedan od najboljih epizodnih glumaca u poslednjih 40tak godina i istinski majstor.
NIKAD KAO BANE
Da li je sramota onog gmaza iz DSS terarijuma da optužuje studente da su instrumentalizovani od strane političke partije? Nije li mu sve to što izgovara nekako poznato, kao da je to već negde čuo? Možda na RTS-u tokom 90tih kada je svaki studentski protest bivao osuđen od raznih portparola SPS-a, JUL-a, SRS-a...
Naravno, odmah se oglasio i član "podmlatka DSS-a" (zamislite tog lika) da ponovi sve to i da pozove studente da se solidarišu sa kolegama sa Kosova i ne prodaju se za stipednije i beli šengen.
Generalno, podmlatci stranaka su užasna pojava, a naročito oni stranaka koje su na vlasti. Još nekako i mogu da progutam kada se neko mlad učlani u (stvarno) opozicionu stranku sa namerom da pokuša da popravi svet u kome živi. Ali kada vidim ove spodobe oba spol(ovil)a od 22-23 godine, već zadrigle, u odelima/kompletima kako mudruju na velike teme sve merkajući neku funkcijicu, pripadne mi muka.
Naravno da je među studentima bilo članova LDP-a, to nije nikakva tajna, prosto interesi i ideje im se poklapaju. Što ne znači da će uvek biti tako.
Naravno i da DSS ne odobrava ovo talasanje. Pobogu, pa i pre 12 godina dok smo se smrzavali na ulicama braneći pobedu Koalicije Zajedno Koštunica se oglašavao saopštenjima iz svog mračnog kabineta na Dorćolu, saopštenjima koja je dnevnik u pola 8 sa velikim zadovoljstvom objavljivao...baš kao i jučerašnje nastupe Andreje i onog mladog gremlina - vrste koja nastaje kada DSS-ovci dođu u dodir sa vodom ili svetlošću.
Naravno, odmah se oglasio i član "podmlatka DSS-a" (zamislite tog lika) da ponovi sve to i da pozove studente da se solidarišu sa kolegama sa Kosova i ne prodaju se za stipednije i beli šengen.
Generalno, podmlatci stranaka su užasna pojava, a naročito oni stranaka koje su na vlasti. Još nekako i mogu da progutam kada se neko mlad učlani u (stvarno) opozicionu stranku sa namerom da pokuša da popravi svet u kome živi. Ali kada vidim ove spodobe oba spol(ovil)a od 22-23 godine, već zadrigle, u odelima/kompletima kako mudruju na velike teme sve merkajući neku funkcijicu, pripadne mi muka.
Naravno da je među studentima bilo članova LDP-a, to nije nikakva tajna, prosto interesi i ideje im se poklapaju. Što ne znači da će uvek biti tako.
Naravno i da DSS ne odobrava ovo talasanje. Pobogu, pa i pre 12 godina dok smo se smrzavali na ulicama braneći pobedu Koalicije Zajedno Koštunica se oglašavao saopštenjima iz svog mračnog kabineta na Dorćolu, saopštenjima koja je dnevnik u pola 8 sa velikim zadovoljstvom objavljivao...baš kao i jučerašnje nastupe Andreje i onog mladog gremlina - vrste koja nastaje kada DSS-ovci dođu u dodir sa vodom ili svetlošću.
понедељак, 11. фебруар 2008.
TAKO JE LAKO
...razočarati se. Da li je problem u meni? Možda ja previše očekujem, šta li...ili naivno verujem plaćenim ili drugarskim hvalospevima...bilo kako bilo prvo me je u četvrtak blago razočarala predstava "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", da bi juče ostali zatečeni dimenzijama promašaja "Čarlston za Ognjenku". Stvarno sam jako želeo da bude dobar, očajnički nam treba jedan dobar, originalan i zabavan film. Kritiku će objaviti Yellow Cab u martovskom broju, a do tada ovoliko, upozorio sam vas, dakle, vi imate bolje šanse da se ne razočarate previše.
Odoh...posao zove..
Odoh...posao zove..
недеља, 10. фебруар 2008.
GRAY IS ALL AROUND ME....
Opšte sivilo ovijeh dana, čini mi se da nam se i vreme podsmeva. Eto, prošli vikend je bilo lepo, taman za izbore...i čim smo se malo poradovali eto nama hladnoće, neba boje blata, neke mrljave kišice/susnežice...čisto da gde god da okrenemo glavu imamo nešto što nas podseća na našeg Premijera i njegovu stranku gospodskih, odgovornih, vrednih, angažovanih, nepokolebljivih asova - skraćeno GOVANA.
Ali, nije sve tako sivo. Sinoćnja virtuozna svirka Rozenberg trija u Sava Centru i prepuna oduševljena dvorana (ljudi koje inače ne viđam ni na Festu, ni na nekim drugim koncertima)svedoči o tome da još umemo da se radujemo lepoti. Njihov uzor i inspiracija bio je Đango Rajnhard, belgijski ciganin, jedan od najvećih gitarista svih vremena...čovek koga bi naša bezObrazna omladina, kada bi samo znala za njega, verovatno prezirala zbog porekla. Nikada neću razumeti kako neko ko je mlad ne ume da bude srećan, pozitivan i dobar. Kako ga ne zanima da otkrije i osvoji ceo svet...
Predlog za danas: ako ovo čitate uz prvu kafu na prazan stomak, ustanite, obucite se i izađite napolje na doručak. Bread and co. pekare su super mesta da se pojede neko lepo pecivo (sladak sir) ili sendvič, popije kapućino, pročitaju novine...a onda lagano do bioskopa da vidimo kakav je u stvari taj Čarlston za Ognjenku.
Put od 1000 kilometara počinje jednim korakom.
Ali, nije sve tako sivo. Sinoćnja virtuozna svirka Rozenberg trija u Sava Centru i prepuna oduševljena dvorana (ljudi koje inače ne viđam ni na Festu, ni na nekim drugim koncertima)svedoči o tome da još umemo da se radujemo lepoti. Njihov uzor i inspiracija bio je Đango Rajnhard, belgijski ciganin, jedan od najvećih gitarista svih vremena...čovek koga bi naša bezObrazna omladina, kada bi samo znala za njega, verovatno prezirala zbog porekla. Nikada neću razumeti kako neko ko je mlad ne ume da bude srećan, pozitivan i dobar. Kako ga ne zanima da otkrije i osvoji ceo svet...
Predlog za danas: ako ovo čitate uz prvu kafu na prazan stomak, ustanite, obucite se i izađite napolje na doručak. Bread and co. pekare su super mesta da se pojede neko lepo pecivo (sladak sir) ili sendvič, popije kapućino, pročitaju novine...a onda lagano do bioskopa da vidimo kakav je u stvari taj Čarlston za Ognjenku.
Put od 1000 kilometara počinje jednim korakom.
субота, 9. фебруар 2008.
YOU MUST BE KIDDING!?
Baš to sam pomislio kada sam u jednom danu saznao da ćemo ovog proleća od koncerata (uz najavljene kraljeve dosade Krisa Riu i Marka Noflera i dečije mutant atrakcije Tokyo Hotela)imati i Kiss i Majkla Boltona!
Jebote, ko su ljudi koji se bave promoterstvom u ovoj zemlji?! Ovo je retoričko pitanje, naravno...svi znamo ko su, ne znamo baš odakle oni u tom poslu i gde su zaradili prvi milion ali...Majkl "faking" Bolton (živeli Bivas i Bathed)!!!
Za to vreme pored nas prolaze prave stvari, Gogol Bordelo sviraju u Budimpešti, Zagrebu i Ljubljani u aprilu...za Zagreb vam ne treba viza...pa vi vidite.
Džizas...šta li je sledeće? Selin Dion možda...ili Yani?
Jebote, ko su ljudi koji se bave promoterstvom u ovoj zemlji?! Ovo je retoričko pitanje, naravno...svi znamo ko su, ne znamo baš odakle oni u tom poslu i gde su zaradili prvi milion ali...Majkl "faking" Bolton (živeli Bivas i Bathed)!!!
Za to vreme pored nas prolaze prave stvari, Gogol Bordelo sviraju u Budimpešti, Zagrebu i Ljubljani u aprilu...za Zagreb vam ne treba viza...pa vi vidite.
Džizas...šta li je sledeće? Selin Dion možda...ili Yani?
петак, 8. фебруар 2008.
OKRENI I DRUGI "OBRAZ"
Ništa novo u zemlji Sorabiji i njenom glavnom gradu Kenjigradu (Fleka, bio si u pravu). Juče je 300 mladih, verovatno besposlenih, i jako gnevnih ljudi sprečilo otvaranje izložbe savremenih umetnika iz Prištine, pocepali jedno delo i umalo izazvali incidente većih razmera. Kordon policije je na kraju morao da razdvaja nasilnike od prisutnih.
Ja razumem da u ovom momentu ovakva izložba ima dvojak efekat, jedni opravdano misle da je dobro pokazati da na Kosovu ne živi samo deda sa kečetom i baba sa maramom kako nam već tri decenije istim snimkom sugeriše RTS, već da i tamo ima mnogo normalnih, urbanih , stvaralački nastrojenih ljudi. Drugi, takođe opravdano, skreću pažnju da ovakva izložba može mnogima da deluje kao provokacija jer je proglašenje nezavisnosti svega 10 dana od nas.
Ali, ako niko nije zabranio izložbu onda ona može biti otvorena i održana, a oni kojima se njen sadržaj, kontekst ili poruka ne dopadaju slobodni su mirno protestvovati. Što se policije tiče ona jeste reagovala ali ponovo nije sprečila nemile scene, a ako ovo nije bio događaj visokog rizika onda ne znam šta jeste.
Izveštaji kažu da je bilo prisutno više od 300 članova Obraza...što više ne može da se nazove malom grupom huligana, zar ne?
A o vrednosnom sistemu ovih momaka govori i podatak da su nosili Legijine slike i skandirali Ratku Mladiću. Sramotno je da masovne ubice mogu da se nose na majicama i promovišu nekažnjeno.
Naravno, momci su uzvikivali "idite na Kosovo" valjda time posredno priznajući prištinskim umetnicima da je Kosovo ipak njihova domovina. Uzvici "idemo na Kosovo" su, naravno, bili samo deo ikonografije. Niko od ovih "junačina" ne bi smeo ni da priđe administrativnoj granici sa Kosovom, a kamoli da se pridruži onim sirotim Srbima na Kosovu. Tamo ume da bude hladno, da nema struje i da se loše jede, a kući, kod mame i tate je sve potaman.
Ja razumem da u ovom momentu ovakva izložba ima dvojak efekat, jedni opravdano misle da je dobro pokazati da na Kosovu ne živi samo deda sa kečetom i baba sa maramom kako nam već tri decenije istim snimkom sugeriše RTS, već da i tamo ima mnogo normalnih, urbanih , stvaralački nastrojenih ljudi. Drugi, takođe opravdano, skreću pažnju da ovakva izložba može mnogima da deluje kao provokacija jer je proglašenje nezavisnosti svega 10 dana od nas.
Ali, ako niko nije zabranio izložbu onda ona može biti otvorena i održana, a oni kojima se njen sadržaj, kontekst ili poruka ne dopadaju slobodni su mirno protestvovati. Što se policije tiče ona jeste reagovala ali ponovo nije sprečila nemile scene, a ako ovo nije bio događaj visokog rizika onda ne znam šta jeste.
Izveštaji kažu da je bilo prisutno više od 300 članova Obraza...što više ne može da se nazove malom grupom huligana, zar ne?
A o vrednosnom sistemu ovih momaka govori i podatak da su nosili Legijine slike i skandirali Ratku Mladiću. Sramotno je da masovne ubice mogu da se nose na majicama i promovišu nekažnjeno.
Naravno, momci su uzvikivali "idite na Kosovo" valjda time posredno priznajući prištinskim umetnicima da je Kosovo ipak njihova domovina. Uzvici "idemo na Kosovo" su, naravno, bili samo deo ikonografije. Niko od ovih "junačina" ne bi smeo ni da priđe administrativnoj granici sa Kosovom, a kamoli da se pridruži onim sirotim Srbima na Kosovu. Tamo ume da bude hladno, da nema struje i da se loše jede, a kući, kod mame i tate je sve potaman.
четвртак, 7. фебруар 2008.
TRILEMA
Novo, očekivano zakuvavanje potvrdilo mi je sve ono što sam i pre znao ali i dalje imam jednu trilemu. Ok, svi sve znamo. Znamo da je Kosovo nepovratno otišlo još 1999. godine i da je poslednjih 9 godina samo mučno ozvaničavanje jedne krajnje diskutabilne odluke. Tih 9 godina smo, dakako, mogli bolje i svrsishodnije iskoristiti, izdejstvovati silne povlastice, verovatno izboriti i podelu Kosova gde bi sačuvali bar deo teritorije, mudro igrati na kartu griže savesti mnogih u Evropi i svetu...ali nismo, volja nam je bila da još jednom svi izginemo za Kosovo. Zaboravljamo samo da oni što su izginuli nisu o sebi čitali u knjigama.
I nakon svega toga, kada neko odlučuje da zbog nečega što je već izgubljeno žrtvuje nešto dobro što je ponuđeno ponovo se javlja ta moja trilema. Da li su Radikali, Socijalisti i DSSovci glupi, ludi ili zli? Teško mi je da poverujem da, recimo, Toma Nikolić misli da se bolje živelo u izolovanoj Srbiji 1993. nego u Češkoj danas, na primer. Možda on to deklarativno izjavljuje, ali ne misli to, sigurno. On nikako nije glup...ne verujem ni da je lud, to možda može da se kaže za njegovog šefa, ali ne i za njega. Preostaje samo ono poslednje, čovek je jednostavno zao. Spreman je na totalnu destrukciju kompletne države zarad izigravanja doslednosti i patriotizma. Pritom je i licemeran jer zna da kao lider velike stranke on i njegovi najbliži svakako neće deliti sudbinu naroda.
Sve ovo važi i za ostatak te "tvrde" ekipe. Ali, ako je jasno da niko normalan, ili bar mlađi od 75 godina koga znate, nije glasao za SRS i SPS onda ostaje DSS koji jeste najopasniji. Prodavanje muda za bubrege (i Srbija i svet) o nekom finom i očešljanom slavskom demokratskom nacionalizmu, uvek spremnom da brani Srbiju do poslednje kapi tuđe krvi, navuklo je mnoge pametne ljude nesvesne da u ćelijama i dalje vuku ostatke otrova koji su im mediji ubrizgali 90tih. Dilema Đinđić ili Koštunica je uvek bila lažna. Ta dilema nije postojala nikada jer je jedna prosto isključivao drugog. Suštinski samo su se jednom zaista našli na istoj strani da bi V.K. već sutradan navukao Slobine papuče koje su mu istina bila malo velike ali je u međuvremenu nabujao dovoljno da mu budu baš taman.
Vratimo se na trilemu i dodajmo da jedno ne isključuje drugo, pa bih Koštunici uz zlo dodao i ludilo. Ekipa oko njega nije luda, njihova dijagnoza se poklapa sa Tominom, oni znaju da samo u kriznoj, haotičnoj i zalutaloj Srbiji oni mogu biti neko i nešto.
Pokušajte da zamislite Aligrudića, Šormaza ili Prorokovića...ili možda njihove analitičare Vukadinovića i Antonića kao bilo kakav faktor u spomenutoj Češkoj. Tamo su na marginama opskurnih desničarskih medija gde im je i mesto.
A šta je nama činiti? Pa nemamo baš mnogo toga pametnog na raspolaganju. Da čekamo Tadića da izbori vanredne parlamentarne izbore na kojima će se konačno pojaviti pravo pitanje: da li ste za Evropu ili ne. Pa da onda konačno zatvorimo tu priču.
Ipak, postoji nešto što možemo. Da malo bojkotujemo sve one u našem okruženju koji nakon svega ovoga i dalje imaju simpatije za Koštunicu. Embargo na druženje i komunikaciju, malo socijalne izolacije. Čisto da ih podsetimo kako to izgleda i da im dočaramo za šta se njihov lider u stvari zalaže. Možete im uljudno ponudite da se presele na Kosovo i brane ga odatle, a ne iz Beograda, da konstatujete kako ne možete da se vidite sa njima jer pravite zalihe za slučaj sankcija i da im preporučite komšiju Radikala da sa njim odu na tu večeru na koju vas zovu jer će sa njim svakako imati više zajedničkih tema.
I nakon svega toga, kada neko odlučuje da zbog nečega što je već izgubljeno žrtvuje nešto dobro što je ponuđeno ponovo se javlja ta moja trilema. Da li su Radikali, Socijalisti i DSSovci glupi, ludi ili zli? Teško mi je da poverujem da, recimo, Toma Nikolić misli da se bolje živelo u izolovanoj Srbiji 1993. nego u Češkoj danas, na primer. Možda on to deklarativno izjavljuje, ali ne misli to, sigurno. On nikako nije glup...ne verujem ni da je lud, to možda može da se kaže za njegovog šefa, ali ne i za njega. Preostaje samo ono poslednje, čovek je jednostavno zao. Spreman je na totalnu destrukciju kompletne države zarad izigravanja doslednosti i patriotizma. Pritom je i licemeran jer zna da kao lider velike stranke on i njegovi najbliži svakako neće deliti sudbinu naroda.
Sve ovo važi i za ostatak te "tvrde" ekipe. Ali, ako je jasno da niko normalan, ili bar mlađi od 75 godina koga znate, nije glasao za SRS i SPS onda ostaje DSS koji jeste najopasniji. Prodavanje muda za bubrege (i Srbija i svet) o nekom finom i očešljanom slavskom demokratskom nacionalizmu, uvek spremnom da brani Srbiju do poslednje kapi tuđe krvi, navuklo je mnoge pametne ljude nesvesne da u ćelijama i dalje vuku ostatke otrova koji su im mediji ubrizgali 90tih. Dilema Đinđić ili Koštunica je uvek bila lažna. Ta dilema nije postojala nikada jer je jedna prosto isključivao drugog. Suštinski samo su se jednom zaista našli na istoj strani da bi V.K. već sutradan navukao Slobine papuče koje su mu istina bila malo velike ali je u međuvremenu nabujao dovoljno da mu budu baš taman.
Vratimo se na trilemu i dodajmo da jedno ne isključuje drugo, pa bih Koštunici uz zlo dodao i ludilo. Ekipa oko njega nije luda, njihova dijagnoza se poklapa sa Tominom, oni znaju da samo u kriznoj, haotičnoj i zalutaloj Srbiji oni mogu biti neko i nešto.
Pokušajte da zamislite Aligrudića, Šormaza ili Prorokovića...ili možda njihove analitičare Vukadinovića i Antonića kao bilo kakav faktor u spomenutoj Češkoj. Tamo su na marginama opskurnih desničarskih medija gde im je i mesto.
A šta je nama činiti? Pa nemamo baš mnogo toga pametnog na raspolaganju. Da čekamo Tadića da izbori vanredne parlamentarne izbore na kojima će se konačno pojaviti pravo pitanje: da li ste za Evropu ili ne. Pa da onda konačno zatvorimo tu priču.
Ipak, postoji nešto što možemo. Da malo bojkotujemo sve one u našem okruženju koji nakon svega ovoga i dalje imaju simpatije za Koštunicu. Embargo na druženje i komunikaciju, malo socijalne izolacije. Čisto da ih podsetimo kako to izgleda i da im dočaramo za šta se njihov lider u stvari zalaže. Možete im uljudno ponudite da se presele na Kosovo i brane ga odatle, a ne iz Beograda, da konstatujete kako ne možete da se vidite sa njima jer pravite zalihe za slučaj sankcija i da im preporučite komšiju Radikala da sa njim odu na tu večeru na koju vas zovu jer će sa njim svakako imati više zajedničkih tema.
среда, 6. фебруар 2008.
SLOW FOOD AND FAST CINEMA
Imali smo zabavno popodne. Čim je fabrička sirena oglasila 17h stuštili smo se u pravcu Zemuna jer tamošnja Ohridska ulica krije ugostiteljski dragulj poznat kao ABC.
Intimno sređeni restorančić neguje koncept slow food-a pa smo tokom gotovo 2 sata koliko smo proveli tamo istinski uživali u hrani koja je stizala na svakih 20tak minuta. Lep i vrlo realan prikaz čitajte ovde:
http://www.b92.net/zivot/restorani.php?nav_id=277512
Kada smo napustili "mesto zločina" odjurili smo do Ster cinema da pogledamo prvu ovogodišnju bioskopsku senzaciju, film Cloverfield. Možda ovo i nije najbolja opcija za gledanje punih stomaka jer je ceo film snimljen kamerom iz ruke (Blair Witch meets Godzila) ali je definitivno vredan gledanja, naročito u najboljem bioskopu u gradu...ovaj put smo bili u nešto manjoj sali 5, ali je platno i tu kao i u većoj šestici gigantskih razmera, a udobnost prevazilazi sve što je na ovim prostorima bilo dostupno. Više o filmu iz oštrog pera našeg omiljenog Popboks kritičara Miloša čitajte ovde:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6214
Intimno sređeni restorančić neguje koncept slow food-a pa smo tokom gotovo 2 sata koliko smo proveli tamo istinski uživali u hrani koja je stizala na svakih 20tak minuta. Lep i vrlo realan prikaz čitajte ovde:
http://www.b92.net/zivot/restorani.php?nav_id=277512
Kada smo napustili "mesto zločina" odjurili smo do Ster cinema da pogledamo prvu ovogodišnju bioskopsku senzaciju, film Cloverfield. Možda ovo i nije najbolja opcija za gledanje punih stomaka jer je ceo film snimljen kamerom iz ruke (Blair Witch meets Godzila) ali je definitivno vredan gledanja, naročito u najboljem bioskopu u gradu...ovaj put smo bili u nešto manjoj sali 5, ali je platno i tu kao i u većoj šestici gigantskih razmera, a udobnost prevazilazi sve što je na ovim prostorima bilo dostupno. Više o filmu iz oštrog pera našeg omiljenog Popboks kritičara Miloša čitajte ovde:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6214
уторак, 5. фебруар 2008.
PAZI ŠTA ŽELIŠ
Počeo sam da čitam roman "Kutija u obliku srca" američkog pisca Džoa Hila, nedavno objavljen kod nas u izdanju Alnarija (http://www.alnari.co.yu/alnari/book.aspx?book_uid=8a74c50c-be88-431b-8ba2-4e9ee76e049d).
Ono što me je (uz dobre kritike) nagnalo da se prihvatim ovog vrlo svežeg (2007.) naslova je i to što je Hilovo pravo ime Džozef Hilstrom King, od majke Tabite i oca Stivena! Elem, Džo je, kao što to obično biva, rešio da postane pisac, ali ga je plašilo to što će neminovno na njegov eventualni (ne)uspeh uticati senka velikog oca.
Zato je uzeo pseudonim i brižljivo čuvao svoj identitet sve dok nije postigao zavidan uspeh dokazavši tako da ne duguje ništa ocu ... osim gena.
Prvih 60tak strana je prilično zabavno. Hil ne okoliša već odmah prelazi na stvar, a bio sam počašćen i sa par prilično jezivih scena....već zamišljam film i osećam kako mi se dlačice na vratu ježe...
Jel vas neka knjiga skoro uplašila?
Ono što me je (uz dobre kritike) nagnalo da se prihvatim ovog vrlo svežeg (2007.) naslova je i to što je Hilovo pravo ime Džozef Hilstrom King, od majke Tabite i oca Stivena! Elem, Džo je, kao što to obično biva, rešio da postane pisac, ali ga je plašilo to što će neminovno na njegov eventualni (ne)uspeh uticati senka velikog oca.
Zato je uzeo pseudonim i brižljivo čuvao svoj identitet sve dok nije postigao zavidan uspeh dokazavši tako da ne duguje ništa ocu ... osim gena.
Prvih 60tak strana je prilično zabavno. Hil ne okoliša već odmah prelazi na stvar, a bio sam počašćen i sa par prilično jezivih scena....već zamišljam film i osećam kako mi se dlačice na vratu ježe...
Jel vas neka knjiga skoro uplašila?
понедељак, 4. фебруар 2008.
DAN POSLE
Priznajem da mi nije bilo frka, naročito kada sam video da je izlaznost veća nego u prvom krugu....a i malo sam oguglao na izborne frke i tenzije. Na kraju mi je celo ono slavlje bilo pomalo smešno, kao loženje i vrištanje na Selin Dion, recimo...ne možeš se ložiti na nju, ložiš se na Bitlse, Pistolse, Piksis, Nirvanu...nema uzbuđenja u teškom mainstreamu....osim onih koji kroz njega ostvaruju svoju ličnu korist, naravno.
Elem, BT neka slavi još danas, a od sutra neka se zamisli. Ne nad nama koji smo za njega glasali, niti nad onom tvrdom liberalnom strujom (koja se ovaj put provukla, ispali su principijelni, a neće(mo) zbog nje biti kažnjeni - siguran sam da su oni mnogo nemirnije čekali rezultate od mene). Boris Tadić mora da se zamisli nad onih više od 2 miliona ljudi koji su glasali za Nikolića.
Stalno slušam priče o nama, o tome kako glasamo za manje zlo i protiv radikala. A ćuti se o ovoj drugoj polovini Srbije, duboko nezadovoljnoj i siromašnoj koja je takođe glasa PROTIV, a ne za. I oni su glasali za manje zlo, za (istina populističku) promenu, dajući tako jasan signal koliko su stvari u Srbiji loše.
Tadić je za njih simbol spore tranzicije, rasprodaje državne imovine, konstantnog čekanja pred vratima Evrope. Za razliku od 90tih kada su sitnim švercom i krckanjem starih zaliha uspevali da sastave kraj sa krajem sada tih rupa više nema, a za to vreme ekipa na vlasti postaje sve bogatija. Što bi jedna baba rekla "ovi kradu i ništa ne dadu".
Ušavši u Koštuničinu vladu Tadić je svesno napravio diskontinuitet sa Đinđićem i prihvatio na sebe deo odgovornosti za sve ono što DSS (ne)čini. Posledice takve politike osećamo svi, a spomenuta polovina Srbije najžešće.
Kažu da ekstremna desnica gubi uticaj kada plata pređe 400 evra i prosečan građanin više ne mora da strepi nad golom egzistencijom. Da li će nas ikada pustiti da tu granicu pređemo ili ćemo ostati taoci njihove političke igre u kojoj će Toma zauvek igrati ulogu strašila, Voja sveštenika, Velja džibera, a Tadić dobrog dečka?
Elem, BT neka slavi još danas, a od sutra neka se zamisli. Ne nad nama koji smo za njega glasali, niti nad onom tvrdom liberalnom strujom (koja se ovaj put provukla, ispali su principijelni, a neće(mo) zbog nje biti kažnjeni - siguran sam da su oni mnogo nemirnije čekali rezultate od mene). Boris Tadić mora da se zamisli nad onih više od 2 miliona ljudi koji su glasali za Nikolića.
Stalno slušam priče o nama, o tome kako glasamo za manje zlo i protiv radikala. A ćuti se o ovoj drugoj polovini Srbije, duboko nezadovoljnoj i siromašnoj koja je takođe glasa PROTIV, a ne za. I oni su glasali za manje zlo, za (istina populističku) promenu, dajući tako jasan signal koliko su stvari u Srbiji loše.
Tadić je za njih simbol spore tranzicije, rasprodaje državne imovine, konstantnog čekanja pred vratima Evrope. Za razliku od 90tih kada su sitnim švercom i krckanjem starih zaliha uspevali da sastave kraj sa krajem sada tih rupa više nema, a za to vreme ekipa na vlasti postaje sve bogatija. Što bi jedna baba rekla "ovi kradu i ništa ne dadu".
Ušavši u Koštuničinu vladu Tadić je svesno napravio diskontinuitet sa Đinđićem i prihvatio na sebe deo odgovornosti za sve ono što DSS (ne)čini. Posledice takve politike osećamo svi, a spomenuta polovina Srbije najžešće.
Kažu da ekstremna desnica gubi uticaj kada plata pređe 400 evra i prosečan građanin više ne mora da strepi nad golom egzistencijom. Da li će nas ikada pustiti da tu granicu pređemo ili ćemo ostati taoci njihove političke igre u kojoj će Toma zauvek igrati ulogu strašila, Voja sveštenika, Velja džibera, a Tadić dobrog dečka?
недеља, 3. фебруар 2008.
MOSKVA SUZAMA (NE) VERUJE
To jest, veruje onim krokodilskim, diktatorskim. A nije imuna ni na nekoliko miliona evra koliko tamo izgleda košta azil. Nešto slično onome što su latinoameričke države posle drugog svetskog rata praktikovale sa nacističkim zločincima. Naravno, nije samo novac u pitanju, već i sistem vrednosti. "Sovjeti" očito ne vide ništa loše u onome što su Miloševići radili (u) Srbiji i okolini tokom 90tih.
Uskoro nam se može dogoditi da će naša vlast morati da povuče optužnicu protiv M.M. i M.M. inače ništa od gasa. Oni koji su zavisili od SSSR-a znaju kako to izgleda.
Uskoro nam se može dogoditi da će naša vlast morati da povuče optužnicu protiv M.M. i M.M. inače ništa od gasa. Oni koji su zavisili od SSSR-a znaju kako to izgleda.
субота, 2. фебруар 2008.
DAY BEFORE TOMORROW
Kakav lep i topao dan...šteta što danas nisu izbori pa da napravimo izlaznost od jedno 70%...malo me plaši najavljena kiša, mnogi kilavci će sopstvenu lenjost kasnije da pravdaju principijelnošću.
Nemojte da vas mrzi da malo pokisnete i sačekate par minuta da dođete na red da glasate. Može da vam se desi da kasnije zbog toga ne morate da stojite satima u raznim redovima, tim vijugavim ukrasima socrealističkih sistema.
A sada svi napolje, 15 stepeni je.
Nemojte da vas mrzi da malo pokisnete i sačekate par minuta da dođete na red da glasate. Može da vam se desi da kasnije zbog toga ne morate da stojite satima u raznim redovima, tim vijugavim ukrasima socrealističkih sistema.
A sada svi napolje, 15 stepeni je.
петак, 1. фебруар 2008.
SCIENTOLOGY AND FICTION
U novom broju magazina Evropa čitajte zanimljiv tekst o organizaciji koja se bori protiv Sajentologa: http://www.evropanedeljnik.co.yu./sh/199/moderno_doba/1846/?tpid=10
Mnogo bure je izazvao i video na You tube-u na kome se Tom Kruz upoređuje sa Gebelsom: http://www.youtube.com/watch?v=EWIPh2WDJec&feature=related
Priznajem da ne znam mnogo o ovoj organizaciji, mada me Tomovi nastupi i plaše i uveseljavaju. Nedostatak informacija često dovodi do brojnih poluistina koje vremenom postanu uvrežene, a kod nas je to naročito problem jer se javljaju brojni "stručnjaci" za Masone, sekte, kultove i sl.
Šta vi mislite? Imate li neka saznanja? Znate li nekog člana ili simpatizera?
Samo bez neproverenih glasina o satanističkim obredima, molim :-)
Mnogo bure je izazvao i video na You tube-u na kome se Tom Kruz upoređuje sa Gebelsom: http://www.youtube.com/watch?v=EWIPh2WDJec&feature=related
Priznajem da ne znam mnogo o ovoj organizaciji, mada me Tomovi nastupi i plaše i uveseljavaju. Nedostatak informacija često dovodi do brojnih poluistina koje vremenom postanu uvrežene, a kod nas je to naročito problem jer se javljaju brojni "stručnjaci" za Masone, sekte, kultove i sl.
Šta vi mislite? Imate li neka saznanja? Znate li nekog člana ili simpatizera?
Samo bez neproverenih glasina o satanističkim obredima, molim :-)
Пријавите се на:
Постови (Atom)
