Možda ipak odemo na taj prvomajski put, palo je preznojavanje i temperatura je jutros na normali. Još da regulišemo dosadni kašalj i bićemo kao novi!
Jučerašnja rasprava sa rekordnim brojem replika (60 do sada) nije uopšte bila tako loša. Presija izbora koji su sada već učestaliji od smene godišnjih doba napravila je od nas duboko ukopane nepomirljive politikom opterećene protivnike...ekipa na vlasti (a tu mislim da većinu partija vlasti i opozicije jer o mnogim pitanjima pričaju i deluju isto) je uspela u svojoj nameri da nam njihovi prvaci postanu važniji ne samo od uobičajenih interesovanja već i od prijatelja, članova porodice...toliko ih gledamo i slušamo da su nam češće u mislima od najbližih.
Zagadili su naš vidik reklamama, plaćenim terminima (ko to plaća?), bilbordima (ko to poseduje javni prostor da može da ga skupo iznajmljuje?), tv debatama, novinskim oglasima. Kontaminiraju nas navodno brinući za nas.
E zato mi je drago što odlazim u drugu zemlju na odmor, Hrvatska je svoje izbore pregurala, sledeći su verovatno za normalne 4 godine, a ako negde nešto bude pisalo o Srbiji to može da se preskoči. Takođe priznajem, drago mi je što Uskrs neću provesti ovde. Ubijaju me u pojam masovne proslave nečega što bi trebalo da je lična stvar. Nerviraju me prenosi iz crkava. Znam da toga ovde nema u meri u kojoj to rade Hrvati, na primer, ali kod njih je to dignuto na jedan nivo opštedržavnog klerikalnog kiča i stvarno bih poludeo da smo u tom fazonu. Imaću žešći problem sa detetom, jednom kad ga budemo imali...nije lepo ostaviti ga bez farbanih jaja, zeka...na svu sreću ovde se komunistički surogat za Božić zvani Nova godina lepo primio, a i pada pre ovog lokalnog, pa ću se tu švercovati, ali Uskrs će mi biti žešći problem... za mene je ustajanje iz mrtvih tema za Džordža Romera i Ričarda Metisona, a ne nešto što mogu da slavim, makar i simbolično.
Eto, opet se raspisah, u stvari čekam poziv iz štamparije da odem i pogledam poslednje prufove knjige broj 2 kolekcije koju uskoro lansiramo pa ubijam vreme...a hteo sam da ovaj post bude posvećen knjigama koje ćemo vi i ja čitati tokom ovih praznika. Htedoh vam reći na početku da probate da malo oladite glave od ovih političkih krpelja, da do 5. maja pogasite televizore, batalite političke rasprave, pokušate da slobodne dane osmislite tako da budu drugačiji od običnih, da ih po nečemu zapamtite. I čitajte. Svaka dobra knjiga ima lekovit učinak, čisti um od čepova nastalih konzumiranjem otrovnih medija i razbistrava pogled. Čudo jedno kako stvari izgledaju drugačije posle 7 dana kombinovanja prirode i dobre literature.
Gore desno stoje knjige koje ja nosim na put. Mislim da su tri knjige za sedam dana prava mera :-)
Dajte vaše preporuke, jednu, dve, pet...nema veze šta je u pitanju, dajte da razmenimo neke dragocenije informacije. Nemojte da vam od svega što sam ovde napisao to bude najmanje zanimljivo...mada znam da bar dvojicu koji će se uhvatiti onog ateističkog dela. Ali voleo bih da i oni napišu šta čitaju ovih dana. I to nas određuje...više nego što mislimo.
Komentare zatvaram večeras - kao što jednom napisah to kapiram isto kao zaključavanje kuće.
Sledeći post čitaćete oko 5. maja.
Srećni vam svi praznici i lepo se odmorite.
петак, 25. април 2008.
четвртак, 24. април 2008.
NISKI START
Ako žena u međuvremenu uspe da skine visoku temperaturu virusnog podrijetla možda stvarno dostignemo Istru u subotu...a ni prognoza vremena nam trenutno ne ide na ruku...mada se to menja svakog dana. Ej, gde su ona vremena kada je dva puta godišnje izlazila prognoza Borisa Koljčickog u TV Novostima. Verovatno nije pogađao više od 10% ali ko je to još znao? Da niste možda čuvali prognozu uramljenu na zidu i svako jutro gledali u nju da vidite kako tog dana da se obučete?
Ovako svaki dan šetam od Weather2Umbrella, preko Yahoo Weathera do Wundergrounda i svi su "tu negde", oće kiša, neće kiša, jedino im se temperature slažu, svi tipuju od 10 do 18 stepeni. Čak sam u očaju počeo da gledam last minut opcije za Egipat gde će biti 32...gde mi je pamet bila, pitam se ja! A onda opet, da smo to uplatili morali bi leteti sutra...u Afriku sa ženom koja je noćas imala 38,6c...hm, no thanks...ovo možemo i da otkažemo bez finansijskih posledica, a ako odemo opet je jeftinije za minimum 500 evra od Šarma...
Sve ovo zvuči kao kukanje nekoga ko bi preko leba pogače, znam. Sad će da se oglase moji redovni fanovi naci orijentacije i prebace mi da sam isti snob kao oni "moji", zna se "koji", oni koji su, po njima, za dve i po godine na vlasti više upropastili zemlju nego neki što su je jahali 10 godina i doveli pod bombe, razaranje i na najcrnji glas u istoriji. Ali nije, ovo bi trebalo da je razmišljanje svakog normalnog čoveka, pripadnika srednje klase u zemlji Srbiji. Smešno je kada me isti oni koji tvrde da se ovde živi fantastično prozivaju da nemam pravo da se žalim kad živim dobro. Dokle će samo oni koji žive dobro imati dovoljno svesti da većina ne živi dobro? Meni nije dobro ako većina stanovnika ove zemlje živi loše. To što sam sebi poštenim radom obezbedio pristojne uslove života daje mi za pravo da tvrdim da bar malo bolje znam kako se do toga stiže od lumpenproleterskih tribuna koji paradiraju forumima, blogovima i svim mogućim mestima gde se anonimno može srati do besvesti. Ako niste primetili nijedan od naših drugara neistomišljenika ne nudi svoj blog, sajt, a kamoli pun identitet. Ovaj blog je širom otvoren za njihove komentare dok god ne sadrže lična ili vređanja zdravog razuma. Ipak, daleko bi ih više poštovao kada bi stajali iza svojih reči nečim opipljivijim od virtualnog imena ili nadimka.
Ovako svaki dan šetam od Weather2Umbrella, preko Yahoo Weathera do Wundergrounda i svi su "tu negde", oće kiša, neće kiša, jedino im se temperature slažu, svi tipuju od 10 do 18 stepeni. Čak sam u očaju počeo da gledam last minut opcije za Egipat gde će biti 32...gde mi je pamet bila, pitam se ja! A onda opet, da smo to uplatili morali bi leteti sutra...u Afriku sa ženom koja je noćas imala 38,6c...hm, no thanks...ovo možemo i da otkažemo bez finansijskih posledica, a ako odemo opet je jeftinije za minimum 500 evra od Šarma...
Sve ovo zvuči kao kukanje nekoga ko bi preko leba pogače, znam. Sad će da se oglase moji redovni fanovi naci orijentacije i prebace mi da sam isti snob kao oni "moji", zna se "koji", oni koji su, po njima, za dve i po godine na vlasti više upropastili zemlju nego neki što su je jahali 10 godina i doveli pod bombe, razaranje i na najcrnji glas u istoriji. Ali nije, ovo bi trebalo da je razmišljanje svakog normalnog čoveka, pripadnika srednje klase u zemlji Srbiji. Smešno je kada me isti oni koji tvrde da se ovde živi fantastično prozivaju da nemam pravo da se žalim kad živim dobro. Dokle će samo oni koji žive dobro imati dovoljno svesti da većina ne živi dobro? Meni nije dobro ako većina stanovnika ove zemlje živi loše. To što sam sebi poštenim radom obezbedio pristojne uslove života daje mi za pravo da tvrdim da bar malo bolje znam kako se do toga stiže od lumpenproleterskih tribuna koji paradiraju forumima, blogovima i svim mogućim mestima gde se anonimno može srati do besvesti. Ako niste primetili nijedan od naših drugara neistomišljenika ne nudi svoj blog, sajt, a kamoli pun identitet. Ovaj blog je širom otvoren za njihove komentare dok god ne sadrže lična ili vređanja zdravog razuma. Ipak, daleko bi ih više poštovao kada bi stajali iza svojih reči nečim opipljivijim od virtualnog imena ili nadimka.
среда, 23. април 2008.
FAST FORWARD
Nije loše kad radna sedmica ima 4 dana pa je sreda u stvari kao četvrtak. Kako se približava početak praznika tako sam sve napetiji, mislio sam da će biti obrnuto ali izgleda da će ovaj lastiš da se opusti tek kada u subotu stignemo u Istru, smestimo se, raspakujemo i postavimo čuveno pitanje: a gde ćemo na večeru?
Želja za promenom je jak pokretač, kratkoročna promena putovanjem može da primiri i relaksira čoveka ali rešenost da se napravi novi iskorak u životu ne treba da bude ignorisan. Drago mi je da već ima onih koji tu moju želju prepoznaju i zainteresovani su da ozbiljno pričamo na tu temu.
Kako je vama na poslu koji radite? Da li ste srećni, ispunjeni, zadovoljni? Ili makar delimično inspirisani? Vidite li sebe na tom mestu i za godinu, dve, pet...hoćete li napredovati ili ostati zauvek to što ste sada?
I, da, danas je međunarodni dan knjige. Obeležava se vrlo jednostavno, prošetajte do neke dobre knjižare i nabavite par knjiga koje će vam predstojeće praznike učiniti sadržajnijim i kvalitetnijim. Knjige su super, ne zauzimaju mnogo prostora, ne traže ništa, mogu svuda sa vama. Knjige su strava drugari.
Želja za promenom je jak pokretač, kratkoročna promena putovanjem može da primiri i relaksira čoveka ali rešenost da se napravi novi iskorak u životu ne treba da bude ignorisan. Drago mi je da već ima onih koji tu moju želju prepoznaju i zainteresovani su da ozbiljno pričamo na tu temu.
Kako je vama na poslu koji radite? Da li ste srećni, ispunjeni, zadovoljni? Ili makar delimično inspirisani? Vidite li sebe na tom mestu i za godinu, dve, pet...hoćete li napredovati ili ostati zauvek to što ste sada?
I, da, danas je međunarodni dan knjige. Obeležava se vrlo jednostavno, prošetajte do neke dobre knjižare i nabavite par knjiga koje će vam predstojeće praznike učiniti sadržajnijim i kvalitetnijim. Knjige su super, ne zauzimaju mnogo prostora, ne traže ništa, mogu svuda sa vama. Knjige su strava drugari.
уторак, 22. април 2008.
ROADHOUSE BLUES
Ne smatram sebe nekakvim velikim ekspertom kada je politika u pitanju. Valjda sam više puta ispao naivan verujući da neki ljudi tu imaju iskrene namere da nešto poprave, a onda se iznova uveravao u to da je jedino lični i stranački interes bitan. Ali 18 godina života (dakle polovina) u višepartijskom sistemu i demokratiji na srpski način naučilo me je nekim osnovnim istinama: u Srbiji ne postoji normalna levica i u Srbiji ne postoje umereni nacionalisti. Prvo je uništeno delovanjem SPS-a i JUL-a, ovo drugo načeto i urnisano delovanjem SRS-a, a dokrajčeno prelaskom Koštunice na "tamnu stranu" (mada su verovatno u pravu oni koji tvrde da je on tamo sve vreme)...sve to, naravno, ima duboke korene u zajebanoj mešavini zaostavštine mnogobrojnih totalitarnih režima (kraljevina, komunizam) i ponajviše u monumentalnoj štetočini Slobodanu Miloševiću koji je iskoristio, izanđao i odbacio svaki mit, svaku moguću opciju diskreditovavši ne samo levicu i desnicu već i samu demokratiju dovevši narod u takvu bedu da mu je sve pre demokratije izgledalo bolje - umesto da kao Slovenci, Česi, Poljaci, Litvanci blagosiljamo bekstvo iz totalitarnog režima mi smo napravili krug i vratili se na početak da ponovimo lekciju. Ali ništa nismo naučili. I to je naša tragedija. Pametni uče na tuđim greškama, budale na svojim, a Srbi ni iz svojih. Kao u nekoj naopakoj gradaciji mi smo opet na dnu kace, gori od najgorih...dobar, loš, gori, najgori, Srbija!!!
Živimo pogrešne mitove, slavimo poraze i priželjkujemo nove, glorifikujemo psihopate, lopove i ubice, pljujemo po poštenima, ismevamo pametne, maltretiramo one slabe među nama. Zagnjureni u svoj smrdljivi nađubreni pupak ne vidimo u šta smo se pretvorili i u kakvom zapećku sedimo. Musavi, zapušteni seoski kavgadžija, izubijan i krezav, posađen u najdalji ćošak drumske kafančine, odmah pored WC-a, e to je Srbija danas.
Tu, na toj klimavoj šamlici usmrđena, zapišana i flekava ona drži svoj nebulozni kafanski monolog koji ne sluša skoro niko, tek možda oni što sede najbliže i smeju se srećni što oni nisu taj parija mada imaju potencijal za to ali na svu sreću, eto, ima neko gori od njih. A mi i dalje pričamo, ističemo strateški značaj svoje klozetske pozicije i pretimo celoj kafani kako ćemo joj se najebati majke...samo malo da dremnemo i odmorimo, a onda ćemo biti kao novi. A onda, a onda....
(pozdrav Slobodanu Antoniću).
Živimo pogrešne mitove, slavimo poraze i priželjkujemo nove, glorifikujemo psihopate, lopove i ubice, pljujemo po poštenima, ismevamo pametne, maltretiramo one slabe među nama. Zagnjureni u svoj smrdljivi nađubreni pupak ne vidimo u šta smo se pretvorili i u kakvom zapećku sedimo. Musavi, zapušteni seoski kavgadžija, izubijan i krezav, posađen u najdalji ćošak drumske kafančine, odmah pored WC-a, e to je Srbija danas.
Tu, na toj klimavoj šamlici usmrđena, zapišana i flekava ona drži svoj nebulozni kafanski monolog koji ne sluša skoro niko, tek možda oni što sede najbliže i smeju se srećni što oni nisu taj parija mada imaju potencijal za to ali na svu sreću, eto, ima neko gori od njih. A mi i dalje pričamo, ističemo strateški značaj svoje klozetske pozicije i pretimo celoj kafani kako ćemo joj se najebati majke...samo malo da dremnemo i odmorimo, a onda ćemo biti kao novi. A onda, a onda....
(pozdrav Slobodanu Antoniću).
понедељак, 21. април 2008.
BISTRINA
Jel znate onaj osećaj kada se bistar dan poklopi sa bistrinom u vašim mislima? Cijenim da je razlog za taj osećaj tok jučerašnjeg dana. Oko 15h sam konačno stigao na Supernatural festival...beše malo gužvovito...na kraju se nadišeš izduvnih gasova da bi stigao u prirodu al dobro, ajd sad...moglo se to sa saobraćajem i bolje organizovati. Kada sam konačno stigao video sam da je vredelo truda, prostor kod Hajdučke česme je stvarno super, tada je bilo nešto preko hiljadu ljudi, razbacanih po travi, dosta dece, leteli su frizbiji i projektili za badminton, kotrljale se lopte...milina.
Program nisam pratio sa prevelikom pažnjom (izvinjavam se izvođačima), odvojio sam uvo na Autopark i pomalo na Petrol...bilo je dosta drugara pa se uglavnom pričalo i smejalo. Primetili smo još jedan nonsens: nakon eko festivala ostaće armagedon plastike i raznoraznog đubreta, delom jer smo nekulturan narod, ali mnogo više zbog nedostatka kanti za đubre, video sam svega nekoliko na potezu od trista metara. Ej bre ekolozi!! O festivalu piše i Mondo: http://www.mtsmondo.com/entertainment/music/text.php?vest=94495
Nakon tri i po sata krenuh kući (u međuvremenu se nakupilo i svih 5 hiljada mladih) jer je trebalo ispoštovati drugara pečalbara koji se zatekao u Beogradu na svoj rođendan, epilog, konačno okončah dan oko ponoći. Jutros malo umoran ali bistar, priroda, ljudi, komunikacija, hodanje...bez gledanja u TV i samo kratko čekiranje pošte na netu...a sada četvorodnevni povratak u matrix i onda 10 dana slobode!!! Život može biti tako lep.
p.s. preporuka za večeras je svakako Yu Wave dernek u Šipražju koji režira misteriozni DJ dvojac Bebek Dol & Paket Avdija:
http://dobanevinosti.blogspot.com/
Program nisam pratio sa prevelikom pažnjom (izvinjavam se izvođačima), odvojio sam uvo na Autopark i pomalo na Petrol...bilo je dosta drugara pa se uglavnom pričalo i smejalo. Primetili smo još jedan nonsens: nakon eko festivala ostaće armagedon plastike i raznoraznog đubreta, delom jer smo nekulturan narod, ali mnogo više zbog nedostatka kanti za đubre, video sam svega nekoliko na potezu od trista metara. Ej bre ekolozi!! O festivalu piše i Mondo: http://www.mtsmondo.com/entertainment/music/text.php?vest=94495
Nakon tri i po sata krenuh kući (u međuvremenu se nakupilo i svih 5 hiljada mladih) jer je trebalo ispoštovati drugara pečalbara koji se zatekao u Beogradu na svoj rođendan, epilog, konačno okončah dan oko ponoći. Jutros malo umoran ali bistar, priroda, ljudi, komunikacija, hodanje...bez gledanja u TV i samo kratko čekiranje pošte na netu...a sada četvorodnevni povratak u matrix i onda 10 dana slobode!!! Život može biti tako lep.
p.s. preporuka za večeras je svakako Yu Wave dernek u Šipražju koji režira misteriozni DJ dvojac Bebek Dol & Paket Avdija:
http://dobanevinosti.blogspot.com/
субота, 19. април 2008.
SUPERPRIRODNO
Neko je jednom rekao da sve što u životu valja ili je tuđe ili je zabranjeno ili goji. Na ovu listu se može dodati: ili je skupo. No, ima lepih izuzetaka, evo, na primer, za 14 sati počinje besplatan jednodnevni festival Supernatural. Uživancija u prirodi, potpuno za dž, biće i zdrave hrane i pića, dakle jedna malo drugačija vizija popularne kulture i zabave. Ne mora se dobra muzika konzumirati u zadimljenom mračnom prostoru kroz alkoholnu izmaglicu. Petrol i Autopark preporučujem kao provereno dobre bendove koji garantuju lepo raspoloženje i energy recharge.
Ponesite i neko ćebence da se izvalite na travici...i termos sa ceđenim sokom od pomorandže :) najavljen je sunčan dan i temperatura od čak 23 stepena. Savršeno.
SUPERNATURAL
SATNICA
14.00 – 14.50h HORNSMAN COYOTE
15.05 – 16.00h AUTOPARK
16.15 – 17.05h PETROL
17.30 – 18.55h DARKWOOD DUB
19.00 – 19.45h DJ BRKA
20.00 – 21.00h NEOCEKIVANA SILA
KOJA SE IZNENADA POJAVLJUJE I
RESAVA STVAR
22.00 – 23.50h DJ VLADA JANJIC,
DJ GORDAN PAUNOVIC
DISCO LIVADA
14.00 – 15.00h ZALUTALE SA REJVA
15.00 – 16.00h KEROZEENA & STAR CHILDREN
16.00 – 17.00h DJ UROS MILOVANOVIC
17.00 – 18.00h DJ NECONE
18.00 – 19.00h TIJANA T
19.00 – 20.00h DJ FLIP
Prevoz do festivala tramvajem 3.
Nema parkinga!!!
PUT OD RESTORANA KOSUTA JE ZATVOREN ZA SAOBRACAJ U PERIODU ODRZAVANJA FESTIVALA.
Ponesite i neko ćebence da se izvalite na travici...i termos sa ceđenim sokom od pomorandže :) najavljen je sunčan dan i temperatura od čak 23 stepena. Savršeno.
SUPERNATURAL
SATNICA
14.00 – 14.50h HORNSMAN COYOTE
15.05 – 16.00h AUTOPARK
16.15 – 17.05h PETROL
17.30 – 18.55h DARKWOOD DUB
19.00 – 19.45h DJ BRKA
20.00 – 21.00h NEOCEKIVANA SILA
KOJA SE IZNENADA POJAVLJUJE I
RESAVA STVAR
22.00 – 23.50h DJ VLADA JANJIC,
DJ GORDAN PAUNOVIC
DISCO LIVADA
14.00 – 15.00h ZALUTALE SA REJVA
15.00 – 16.00h KEROZEENA & STAR CHILDREN
16.00 – 17.00h DJ UROS MILOVANOVIC
17.00 – 18.00h DJ NECONE
18.00 – 19.00h TIJANA T
19.00 – 20.00h DJ FLIP
Prevoz do festivala tramvajem 3.
Nema parkinga!!!
PUT OD RESTORANA KOSUTA JE ZATVOREN ZA SAOBRACAJ U PERIODU ODRZAVANJA FESTIVALA.
ISOLATION ili važno je zvati se Voja
http://www.blic.co.yu/politika.php?id=38541
Jel vas podilazi jeza? Jel imate deja vu? Pitate li kako ste mogli ovakvog monstruma da dovedete na vlast 5. oktobra?
Još uvek imate vremena da razmislite. U ovoj konstelaciji snaga SRS nije problem. On ima prirodnu granicu od 35% na parlamentarnim izborima koju nikada neće preskočiti. Problem su oni koji će mu sa 10 do 15% obezbediti većinu i baciti nas sve zajedno u crnu rupu bez dna.
Postoji i druga verzija koja glasi: sve je ovo igrokaz koji služi da bi Tadić posle izbora ipak bio prinuđen da pravi koaliciju sa V.K. i ostavi mu premijersko mesto.
Problem je u tome što prvi scenario više ne izgleda ni malo neverovatno, što znači da je DSS zašao u toliko sivu zonu da je sve moguće pa i pakt sa barabama koje su nam 90tih razorile živote.
Možemo ovo da sprečimo, obraćam se onim "finim" građanima kojima svi političari smrde i koji "nemaju za koga da glasaju" i podsećam ih da nas od tog nemanja do nemanja osnovnih životnih namirnica, izolacije i novog egzodusa stotina hiljada mladih i obrazovanih nije dug put.
Hoćete li zaista da u Narodnu banku pripustite Jorgovanku Tabaković?
Zapušite nos i zaokružite 1 ili 2 na biračkom spisku ... a možete i Rome ili Mađare, nije problem, time bi pokazali još višu društvenu svest ... šta god ja mislio o Tadiću, Đeliću, Dinkiću ... i koliko god mislio da nekim ljudima nije mesto u LDP-u (nekima zbog stavova, a nekima jer imaju smisla za politiku kao ja za gimnastiku) sa njima će nam bivati pomalo bolje u godinama koje dolaze. Ja lično bih da nam odmah bude mnogo bolje ali na žalost ne može. Ali može odmah da nam bude mnogo gore, to nije hipoteza već mišljenje zasnovano na iskustvu iz prošle decenije kada su radikali u sadejstvu sa SPS-om svoj patriotizam i smisao za ekonomiju i borbu protiv korupcije dokazivali hapseći i ubijajući novinare, akcijama na Kosovu koje su rezultirale NATO bombardovanjem i uzimanjem stanova od sto i kusur kvadrata "na korišćenje" ... i kasniji otkup. Pravo društvo za pravoslavnog mistika Koštunicu, bahatog prostaka opšte prakse Velju, neslužbenog PR-a Delte Predraga Bubala, lopova Zorana Lončara i ratnog huškača Samardžića.
Srbijo, are you really out of your mind?
Jel vas podilazi jeza? Jel imate deja vu? Pitate li kako ste mogli ovakvog monstruma da dovedete na vlast 5. oktobra?
Još uvek imate vremena da razmislite. U ovoj konstelaciji snaga SRS nije problem. On ima prirodnu granicu od 35% na parlamentarnim izborima koju nikada neće preskočiti. Problem su oni koji će mu sa 10 do 15% obezbediti većinu i baciti nas sve zajedno u crnu rupu bez dna.
Postoji i druga verzija koja glasi: sve je ovo igrokaz koji služi da bi Tadić posle izbora ipak bio prinuđen da pravi koaliciju sa V.K. i ostavi mu premijersko mesto.
Problem je u tome što prvi scenario više ne izgleda ni malo neverovatno, što znači da je DSS zašao u toliko sivu zonu da je sve moguće pa i pakt sa barabama koje su nam 90tih razorile živote.
Možemo ovo da sprečimo, obraćam se onim "finim" građanima kojima svi političari smrde i koji "nemaju za koga da glasaju" i podsećam ih da nas od tog nemanja do nemanja osnovnih životnih namirnica, izolacije i novog egzodusa stotina hiljada mladih i obrazovanih nije dug put.
Hoćete li zaista da u Narodnu banku pripustite Jorgovanku Tabaković?
Zapušite nos i zaokružite 1 ili 2 na biračkom spisku ... a možete i Rome ili Mađare, nije problem, time bi pokazali još višu društvenu svest ... šta god ja mislio o Tadiću, Đeliću, Dinkiću ... i koliko god mislio da nekim ljudima nije mesto u LDP-u (nekima zbog stavova, a nekima jer imaju smisla za politiku kao ja za gimnastiku) sa njima će nam bivati pomalo bolje u godinama koje dolaze. Ja lično bih da nam odmah bude mnogo bolje ali na žalost ne može. Ali može odmah da nam bude mnogo gore, to nije hipoteza već mišljenje zasnovano na iskustvu iz prošle decenije kada su radikali u sadejstvu sa SPS-om svoj patriotizam i smisao za ekonomiju i borbu protiv korupcije dokazivali hapseći i ubijajući novinare, akcijama na Kosovu koje su rezultirale NATO bombardovanjem i uzimanjem stanova od sto i kusur kvadrata "na korišćenje" ... i kasniji otkup. Pravo društvo za pravoslavnog mistika Koštunicu, bahatog prostaka opšte prakse Velju, neslužbenog PR-a Delte Predraga Bubala, lopova Zorana Lončara i ratnog huškača Samardžića.
Srbijo, are you really out of your mind?
четвртак, 17. април 2008.
EAST vs WEST
Mada već dosta dugo ne pratim NBA ligu, realno još od kako je odlaskom Jordana iz Čikaga i Malonea iz Jute umrlo poslednje veliko rivalstvo...a i snaga je potpuno nadvladala tehniku i ovim današnjim klincima je teško objasniti da je nekada tamo igrana sjajna košarka, ipak, jedna vest mi je izmamila osmeh na lice. Naime, na kraju regularne sezone prvo mesto na istoku osvojio je Boston, a na zapadu L.A. Lejkersi. Hej, pa baš kao pre dvadeset i nešto godina kada smo činili prve pokušaje praćenja neke tamo NBA (en be a) lige, slušali legende o Džabaru, Dr. J-u, Dominicu Wilkinsu, Robertu Parishu, Jamesu Worthyju, Mosesu Maloneu i najviše o najvećim rivalima: Larryju Birdu i Magicu Johnsonu. Znam da to danas zvuči smešno ali sećam se da smo išli u video klubove da iznajmljujemo video kasete sa snimcima utakmica finalne serije (nismo znali rezultat) i all star utakmice. Danas kada na netu ili preko mobilnog svi rezultati najopskurnijih liga postaju dostupni u deliću sekunde ovakve priče zvuče kao drevna prošlost... ali bilo nam je super.
Čujem da se Boston nešto opasno pojačao, da su Lejkersi doveli Gasola i odmah odskočili (ništa bez dominantnog centra...osim ako imate Jordana i jaku četvorku), vidim da OBN prenosi ponešto pa će verovatno moći da se gleda i finale...ali nisam siguran da ću gledati. Volim da pamtim onaj Jordanov koš preko Maloneove ruke u finalu od pre jedne decenije (au, zar je već toliko prošlo?) kao poslednji, završni takt jedne lepe pesme koja se više nikada neće čuti.
Čujem da se Boston nešto opasno pojačao, da su Lejkersi doveli Gasola i odmah odskočili (ništa bez dominantnog centra...osim ako imate Jordana i jaku četvorku), vidim da OBN prenosi ponešto pa će verovatno moći da se gleda i finale...ali nisam siguran da ću gledati. Volim da pamtim onaj Jordanov koš preko Maloneove ruke u finalu od pre jedne decenije (au, zar je već toliko prošlo?) kao poslednji, završni takt jedne lepe pesme koja se više nikada neće čuti.
PITAĆE TE STAROST ... GDE SI ZATURIO NALAZE
Koje su vaše slabe tačke? Moje su mnogobrojne. Mislim, fizičke. Ako otpišem sada već hronično zeznuta leđa i fokusiram se samo na ono što pod stresom počne da me smara onda su na listi srce (preskakanje, lekari kažu da manje jedem jer mi je želudac postavljen tako da kada se prežderem i sedim on pritiska srce odozgo - zvuči jezivo), stomak (juče mi je proradio pod stresom pa sam ostao kod kuće) i koža (osetljiva, problematična, naročito kada sam pod tenzijom)...eh da, ni zubi mi nisu najslavniji, zavidim onima koji su kod zubara bili dva puta u životu...ono, zbog dosadnog mlečnog zuba i na beljenju.
Uvek sam o sebi mislio kao o supermenu. Nisam izostajao iz škole (debil!), nikada nisam bivao bolestan duže od par dana, što se rešavalo čajem i vitaminom c, a sada život počinje da pokazuje svoj ružan kez i kao da najavljuje da će druga polovina biti nešto drugačija. Da ću naučiti šta znače trigliceridi, bilirubini, diskus hernija i imena svih onih šarenih tabletica koje se gutaju jedna zbog ovoga, druga zbog onoga, treća da poništi nus efekte prve dve... uh... danas inače popodne radim intervju sa Vedranom Rudan koja u svojoj novoj (vrlo zabavnoj) knjizi (Kad je žena kurva/Kad je muškarac peder) na duhovit način piše upravo o svojim kasnim 50tim....pa možda dobijem odgovor od nje kako se najbolje pripremiti na ono što dolazi.
A lepo su nam govorili naši stari da je zdravlje najvažnije...a mi se smejali.
Uvek sam o sebi mislio kao o supermenu. Nisam izostajao iz škole (debil!), nikada nisam bivao bolestan duže od par dana, što se rešavalo čajem i vitaminom c, a sada život počinje da pokazuje svoj ružan kez i kao da najavljuje da će druga polovina biti nešto drugačija. Da ću naučiti šta znače trigliceridi, bilirubini, diskus hernija i imena svih onih šarenih tabletica koje se gutaju jedna zbog ovoga, druga zbog onoga, treća da poništi nus efekte prve dve... uh... danas inače popodne radim intervju sa Vedranom Rudan koja u svojoj novoj (vrlo zabavnoj) knjizi (Kad je žena kurva/Kad je muškarac peder) na duhovit način piše upravo o svojim kasnim 50tim....pa možda dobijem odgovor od nje kako se najbolje pripremiti na ono što dolazi.
A lepo su nam govorili naši stari da je zdravlje najvažnije...a mi se smejali.
уторак, 15. април 2008.
VEČE JE PAMETNIJE OD JUTRA
Preživeh dan. Ne pitajte kako, stvarno je bio jedan od onih kada još samo čekaš da ti nebo padne na glavu. Dovukao sam se kući negde oko pola 7, pojeo nešto (živele prodavnice gotove hrane) i nekako se smirio. Neprijatna tenzija koja se nožem mogla seći zbog koje sam imao laki srčani tremor celog dana garniran onim čuvenim grčem nalik na vezani čvor u želucu ostala je na poslu. Nadam se da je neću sutra zateći tamo gde sam je ostavio ali nisam siguran u to. Mislim da je danas kliknulo ono nešto što vam saopšti da je vreme za promenu. Kada se više ne osećate prijatno negde gde treba da provedete trećinu svog života i kada vam ujutru buđenje predstavlja sve teži zadatak jer bi radije ostali sakriveni ispod jorgana to je pouzdan signal. Zasićenje? Verovatno... ali i loša energija koja udara u talasima. A u takvom okruženju i ja primećujem da pružam sve manje, miljama daleko od onoga što mogu...što opet mora da proizvede negativnu reakciju i eto nas u negativnoj interakciji.
Nema novca koji može da plati nošenje spomenutog grča u želucu. A ni vreme koje izgubiš sedeći negde za bezveze, gde tebe u suštini nema. Ako sam onaj tamo pravi ja onda nisam za bog zna šta. Ali nisam...nakon kratke pauze bacio sam se na sređivanje tekstova za sledeći Yellow Cab i živnuo sam, odmah je tu puno energije, reči naviru, ideje se komešaju, sve se nekako slaže... Znači taj ja sam u stvari onaj pravi ja...onaj koji piše, uređuje, osmišljava...i ima slobodu da uradi stvari na svoj način.
Kada se kockice slože dalje je sve nekako lakše. Idu praznici, 10 dana van officea očistiće mi krvotok, taman da se čiste glave uspravim i osvrnem oko sebe.
Na horizontu se uvek nešto pomalja, samo treba izabrati pravi put.
Nema novca koji može da plati nošenje spomenutog grča u želucu. A ni vreme koje izgubiš sedeći negde za bezveze, gde tebe u suštini nema. Ako sam onaj tamo pravi ja onda nisam za bog zna šta. Ali nisam...nakon kratke pauze bacio sam se na sređivanje tekstova za sledeći Yellow Cab i živnuo sam, odmah je tu puno energije, reči naviru, ideje se komešaju, sve se nekako slaže... Znači taj ja sam u stvari onaj pravi ja...onaj koji piše, uređuje, osmišljava...i ima slobodu da uradi stvari na svoj način.
Kada se kockice slože dalje je sve nekako lakše. Idu praznici, 10 dana van officea očistiće mi krvotok, taman da se čiste glave uspravim i osvrnem oko sebe.
Na horizontu se uvek nešto pomalja, samo treba izabrati pravi put.
I HATE TUESDAYS
Odavno sam konstatovao da je utorak najgori dan u nedelji. Ko drukčije kaže kleveće i laže! Evo ga jedan kao iz horor filma, hladno, vlažno, sivo, kišno, a na poslu haos i problemi od prvog minuta. Wish me luck da preživim dan.
A vi? Kako ste?
A vi? Kako ste?
понедељак, 14. април 2008.
PREDSEDNIK OPŠTINE SRBIJA
Naslov može da se shvati i kao referenca na, sada već redovito "skupljanje" Srbije, ali ne ono saborno o kom maštaju ujedinjenji fašisti ovdašnji (skraćeno UFO) poznati i kao neopevani luđaci ovdašnji (skraćeno NLO) već ono koje proizilazi iz njihovog delovanja, smanjivanje, patuljizacija, efekat pranja sintetike na 90 stepeni... uf, odmakoh od teme, dakle nije to nego je u pitanju moj utisak da su predstojeći izbori u stvari lokalni i nijedni više. Juče je na 46 kanala išao plaćeni prilog siromašne i skromne partije poštenih ljudi sa stanovima od preko 100kvm dobijenim za vreme bombardovanja. Ko nije želeo da gleda zauvek mladog i perspektivnog Vučića (koji nema čemu da se nada jer još ni deda Šešelj nije umro, a tata Toma čeka na red već 8 godina) kako obećava kanalizaciju, vodovod, puteve, telefone, metro i ko zna još kakva čuda, sva ona koja nije obezbedio ni onom parčencetu zemlje na kome je naselio izbeglice darujući im samo golu ledinu, a infrastrukturu je ostavio gradskoj vlasti koju toliko mrzi, taj je juče mogao uteći jedino na HRT.
Đilas je takođe hiperaktivan. Čovek kao da je već gradonačelnik, otvara Južni Bulevar, priča šta je urađeno i šta će biti urađeno, a siroti V.D. Alimpić samo klima glavom i ponešto promuca u maniru neprevaziđenog Milana Milutinovića (samo još da zapeva ke sera, sera...). Ipak, jučerašnji šampion je Hitler Jugend lookalike Aca Popović. Šatro fini momak i napredno krilo DSS-a koga u stvari samo to što ne izgleda poput Šormaza kvalifikuje kao takvog juče je posetio bazen koji ne radi (što je naravno sramota) i mrtav hladan ispalio kako "je to primer nedomaćinskog rada gradske vlasti". Elem, vi sad glasajte za čoveka koji ne zna elementarnu činjenicu koja glasi: u Beogradu je na vlasti koalicija u sastavu DS, G17 i ...gle čuda DSS!!! Da li je ovo u stvari bila drugarska samokritika mangupa u našim redovima? Popović i njegova partija bolje da se na gradskom nivou postave pored Đilasa i prigrabe parče zasluga za ono dobro jer na to imaju svo pravo. Što se loših stvari tiče na kritiku imaju pravo samo predstavnici opozicije...mada je u SRS i SPS slučaju to prilično diskutabilno jer od njihove kohabitacije iz druge polovine 90tih i Beograd i Srbija još se uvek oporavljaju.
Nemam komentar na gostovanje čoveka-mušmule u jučerašnjem Utisku nedelje. Jednostavno, nisam ga slušao. Malo sam ga gledao sa isključenim tonom i to je prosvetljujuće iskustvo. Kao Sloba pred kraj mandata tako i Koštunica Dr. Vojislav počinje da liči na sopstvenu karikaturu iz Coraxove radionice.
Đilas je takođe hiperaktivan. Čovek kao da je već gradonačelnik, otvara Južni Bulevar, priča šta je urađeno i šta će biti urađeno, a siroti V.D. Alimpić samo klima glavom i ponešto promuca u maniru neprevaziđenog Milana Milutinovića (samo još da zapeva ke sera, sera...). Ipak, jučerašnji šampion je Hitler Jugend lookalike Aca Popović. Šatro fini momak i napredno krilo DSS-a koga u stvari samo to što ne izgleda poput Šormaza kvalifikuje kao takvog juče je posetio bazen koji ne radi (što je naravno sramota) i mrtav hladan ispalio kako "je to primer nedomaćinskog rada gradske vlasti". Elem, vi sad glasajte za čoveka koji ne zna elementarnu činjenicu koja glasi: u Beogradu je na vlasti koalicija u sastavu DS, G17 i ...gle čuda DSS!!! Da li je ovo u stvari bila drugarska samokritika mangupa u našim redovima? Popović i njegova partija bolje da se na gradskom nivou postave pored Đilasa i prigrabe parče zasluga za ono dobro jer na to imaju svo pravo. Što se loših stvari tiče na kritiku imaju pravo samo predstavnici opozicije...mada je u SRS i SPS slučaju to prilično diskutabilno jer od njihove kohabitacije iz druge polovine 90tih i Beograd i Srbija još se uvek oporavljaju.
Nemam komentar na gostovanje čoveka-mušmule u jučerašnjem Utisku nedelje. Jednostavno, nisam ga slušao. Malo sam ga gledao sa isključenim tonom i to je prosvetljujuće iskustvo. Kao Sloba pred kraj mandata tako i Koštunica Dr. Vojislav počinje da liči na sopstvenu karikaturu iz Coraxove radionice.
недеља, 13. април 2008.
SRBIJA DO ĐUBRIŠTA
Dva članka iz današnjeg Blica (http://www.blic.co.yu/slobodnovreme.php?id=37734, http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=37720) koji postaje sve bolja i odgovornija dnevna novina, među ljudima koji poseduju društvenu, socijalnu i ekološku svest izazvali bi žestoku reakciju. Nama je to nebitno.
Obišao sam mnogo zemalja, po količini đubreta razbacanog gde mu mesto nije i zagađenju vazduha jedino mogu da nam pariraju Rumunija i Bugarska, a i one neće još dugo jer će ih članstvo u EU naterati da se pozabave tom "sitnicom".
Sve velike reči o patriotizmu padaju u vodu pred banalnim svakodnevnim činjenicama, pančevačkim hororom, čestim izlivima i požarima koji imaju veze sa tvarima koje bi morale biti maksimalno obezbeđene, pred sudbinom porodice bistrih potoka oterane od strane austrijske korporacije koja uništava njihov okoliš, činjenicom da će ruske tajkunske korporacije ovde zaobilaziti ekološke standarde uz aminovanje lokalne korumpirane elite, pred divljom gradnjom na planinskim lepoticama Srbije, pred zagađenim vodama naših najvećih reka, pred tonama plastičnih kesa u kojima ćemo se ugušiti...
Jaki smo samo na rečima. Za Koštunicu je Kosovo iznad svega. A šta je sa ostatkom Srbije? Kako se odnosimo prema ovome što nam je preostalo? Rasprodajemo budzašto, nekontrolisano arčimo, planiramo bez plana i ideje da posle nas ne nastupa potop već naša deca i unuci. Možda nas EU i primi preko reda u svoje članstvo...kao nekog pridruženog člana, uz dogovor sa Rusijom i Kinom mogu od nas da naprave sjajan otpad.
p.s. Hrvati su donošenjem zakona po kome svaka prazna plastična flaša i limenka imaju otkupnu cenu od 1 kune (oko 11 dinara) preko noći očistili zemlju od ovog problema, a i našli zgodan način da beskućnicima i najsiromašnijima obezbede legalan izvor prihoda za preživljavanje. Kod nas bi i 5 dinara bila sasvim dovoljna stimulacija za akciju čiji rezultati bi bili odmah vidljivi. Da li treba da spominjem da nisu retki pik apovi koji iz pograničnih srpskih mesta nose prazne flaše u Hrvatsku?
Obišao sam mnogo zemalja, po količini đubreta razbacanog gde mu mesto nije i zagađenju vazduha jedino mogu da nam pariraju Rumunija i Bugarska, a i one neće još dugo jer će ih članstvo u EU naterati da se pozabave tom "sitnicom".
Sve velike reči o patriotizmu padaju u vodu pred banalnim svakodnevnim činjenicama, pančevačkim hororom, čestim izlivima i požarima koji imaju veze sa tvarima koje bi morale biti maksimalno obezbeđene, pred sudbinom porodice bistrih potoka oterane od strane austrijske korporacije koja uništava njihov okoliš, činjenicom da će ruske tajkunske korporacije ovde zaobilaziti ekološke standarde uz aminovanje lokalne korumpirane elite, pred divljom gradnjom na planinskim lepoticama Srbije, pred zagađenim vodama naših najvećih reka, pred tonama plastičnih kesa u kojima ćemo se ugušiti...
Jaki smo samo na rečima. Za Koštunicu je Kosovo iznad svega. A šta je sa ostatkom Srbije? Kako se odnosimo prema ovome što nam je preostalo? Rasprodajemo budzašto, nekontrolisano arčimo, planiramo bez plana i ideje da posle nas ne nastupa potop već naša deca i unuci. Možda nas EU i primi preko reda u svoje članstvo...kao nekog pridruženog člana, uz dogovor sa Rusijom i Kinom mogu od nas da naprave sjajan otpad.
p.s. Hrvati su donošenjem zakona po kome svaka prazna plastična flaša i limenka imaju otkupnu cenu od 1 kune (oko 11 dinara) preko noći očistili zemlju od ovog problema, a i našli zgodan način da beskućnicima i najsiromašnijima obezbede legalan izvor prihoda za preživljavanje. Kod nas bi i 5 dinara bila sasvim dovoljna stimulacija za akciju čiji rezultati bi bili odmah vidljivi. Da li treba da spominjem da nisu retki pik apovi koji iz pograničnih srpskih mesta nose prazne flaše u Hrvatsku?
субота, 12. април 2008.
BISERI
Posle čitanja intervjua na: http://www.b92.net/kultura/pop/intervju.php?nav_id=292995&fs=1 sa velikom pevačicom Biserom Veletanlić otrčao sam u najbližu muzičku prodavnicu i kupio njen trostruki CD. Sada se oštrim za slušanje. Usput sam pazario i najveće hitove Josipe Lisac, nekako mi je išlo zajedno. Imamo je na mp3, ali treba nam neki lep izbor mjuze za kola, a i CD je CD...staviš i odslušaš ceo.
Spomenuti intervju me je podsetio kako se odnosimo prema našim vrhunskim umetnicima. Ako niste znali Bisera (i njena sestra Senka) su među odbijenima na nedavnom konkursu za dodelu nacionalnih penzija. Valjda nisu dorasle jednoj Aleksandri Slađani Milošević Hegedon, sexy dami i najmlađoj penzionerki u zemlji. Primera je mnogo, ovo je samo jedan od smešnijih/tužnijih.
Btw, ima li negde da se kupi CD sa najvećim hitovima Jadranke Stojaković? Nema u PGP-u, nema u Platou, nema u Mamutu...a ona opet nekako prirodno ide uz ove dve dame (Josipu i Biseru, ne SlaDŽanu)... a i tema "Sve smo mogli mi" savršeno pasuje uz ovo "samrtno proljeće" tokom kog će starija braća Fašizam, Nacizam i Nacionalizam konačno dokrajčiti svoju usvojenu sestru Demokratiju uz nemi blagoslov (po)majke Srbije. Ionako nije bilo njeno.
http://www.youtube.com/watch?v=0dpCNmd9yvs
Spomenuti intervju me je podsetio kako se odnosimo prema našim vrhunskim umetnicima. Ako niste znali Bisera (i njena sestra Senka) su među odbijenima na nedavnom konkursu za dodelu nacionalnih penzija. Valjda nisu dorasle jednoj Aleksandri Slađani Milošević Hegedon, sexy dami i najmlađoj penzionerki u zemlji. Primera je mnogo, ovo je samo jedan od smešnijih/tužnijih.
Btw, ima li negde da se kupi CD sa najvećim hitovima Jadranke Stojaković? Nema u PGP-u, nema u Platou, nema u Mamutu...a ona opet nekako prirodno ide uz ove dve dame (Josipu i Biseru, ne SlaDŽanu)... a i tema "Sve smo mogli mi" savršeno pasuje uz ovo "samrtno proljeće" tokom kog će starija braća Fašizam, Nacizam i Nacionalizam konačno dokrajčiti svoju usvojenu sestru Demokratiju uz nemi blagoslov (po)majke Srbije. Ionako nije bilo njeno.
http://www.youtube.com/watch?v=0dpCNmd9yvs
петак, 11. април 2008.
TIME TRAVELER
Samo da se zapljunem da sam stigao, živ, zdrav, ne baš prav (iskrivio se u sedištu automobila). Jučerašnji dan je bio jedan od onih koji potvrđuju koliko u stvari može da se postigne za jako kratko vreme. Neke okolnosti su mi išle na ruku, nije bilo gužve na putu te sam oborio sopstveni brzinski rekord i od centra Beograda do centra Ljubljane stigao za 4 i po sata!
Ručao u Ljubljani, večerao u Zagrebu - u lepom restoranu u Tkalčićevoj ulici, slatkom korzou iza katedrale, fuži (domaća testetina) sa tartufima, ukusni kao u Motovunu, pa onda šparog sa kozicama i jajima (egzotična kajgana)...i za kraj u maskarpone sa šumskim voćem čašica mirisnog Muškata. Jeste, ex-yu takođe voli da poslove završava u restoranima, nisu jagnjeće brigade ali tartufske jesu.
Legao u pola tri noćas...zaspao istog trena. Jutros me dočekali plakatići Tome i Voje (aman promenite sliku, čovek više ne izgleda tako) uz slogan "Otadžbina pre svega". Zvuči opasno...znate već, čim vam neko pomene patriotizam proverite da li vam je novčanik na mestu.
Fenomen ovog putovanja: Hrvatska i Slovenija kada idete ka njima izgledaju nikad bliže. Srbija, kada se u nju vraćate, nikad dalja.
Ručao u Ljubljani, večerao u Zagrebu - u lepom restoranu u Tkalčićevoj ulici, slatkom korzou iza katedrale, fuži (domaća testetina) sa tartufima, ukusni kao u Motovunu, pa onda šparog sa kozicama i jajima (egzotična kajgana)...i za kraj u maskarpone sa šumskim voćem čašica mirisnog Muškata. Jeste, ex-yu takođe voli da poslove završava u restoranima, nisu jagnjeće brigade ali tartufske jesu.
Legao u pola tri noćas...zaspao istog trena. Jutros me dočekali plakatići Tome i Voje (aman promenite sliku, čovek više ne izgleda tako) uz slogan "Otadžbina pre svega". Zvuči opasno...znate već, čim vam neko pomene patriotizam proverite da li vam je novčanik na mestu.
Fenomen ovog putovanja: Hrvatska i Slovenija kada idete ka njima izgledaju nikad bliže. Srbija, kada se u nju vraćate, nikad dalja.
среда, 9. април 2008.
TRAVELING WILBURY
Ako ovaj post čitate u četvrtak između 09:00 i 11:00 (što je po statistici najfrekventniji period, tada valjda stižete na posao ili se budite i uz prvu kafu čekirate net lokalitete koji vas zanimaju) ja sam verovatno negde na autoputu nekada znanom pod nazivom "Bratstvo i jedinstvo", a danas je označen nekom dosadnom kombinacijom slova i broja, hitam u pravcu Ljubljane, odande u brzom ritmu krećem nazad za Zagreb, i ako budem imao sreće u svoj krevet ću zaleći negde iza 02:00 posle ponoći. Prema tome, kada vam u toku dana bude naporno ili dosadno setite se mene kako prevaljujem 1100 km u jednom danu za volanom jedne obične Toyote Corolle.
Za razliku od mene imaćete slobodno popodne, veče, možda čak i ceo dan ako ste jedan od onih srećnika koji ne moraju da ustaju zbog posla. I šta ćete uraditi sa svim tim vremenom? Ništa? Pa stvarno treba da vas je sramota. Pomislite na sve one koji nemaju tu sreću da mogu da rade ono što žele...ili bar deo toga. Imate par stotina evra viška? Prošetajte do železničke/autobuske stanice, bacite pogled na raspored i sigurno ćete videti neku lokaciju do koje možete čak i sa ovako skrnavim pasošem kao što je srpski...a za neke lepote vam čak ni to ne treba. Brdo, planina, reka, jezero, salaš...sve je na par sati...a najbolje od svega je kretanje, pogled kroz prozor na svet koji se ubrzano kreće negde unazad dok mi sedimo i posmatramo ga.
Predugo mirovanje stvara simulakrum sliku stvarnosti. Poverujete da je sve ok, da je ovo što vas okružuje jedina stvarnost. Kakva je to fatalna greška. Iskoračite iz svoje staze za rat race, ceo jedan svet čeka iza granica grada pod staklenim zvonom. Jeste li gledali Loganov beg?
Za razliku od mene imaćete slobodno popodne, veče, možda čak i ceo dan ako ste jedan od onih srećnika koji ne moraju da ustaju zbog posla. I šta ćete uraditi sa svim tim vremenom? Ništa? Pa stvarno treba da vas je sramota. Pomislite na sve one koji nemaju tu sreću da mogu da rade ono što žele...ili bar deo toga. Imate par stotina evra viška? Prošetajte do železničke/autobuske stanice, bacite pogled na raspored i sigurno ćete videti neku lokaciju do koje možete čak i sa ovako skrnavim pasošem kao što je srpski...a za neke lepote vam čak ni to ne treba. Brdo, planina, reka, jezero, salaš...sve je na par sati...a najbolje od svega je kretanje, pogled kroz prozor na svet koji se ubrzano kreće negde unazad dok mi sedimo i posmatramo ga.
Predugo mirovanje stvara simulakrum sliku stvarnosti. Poverujete da je sve ok, da je ovo što vas okružuje jedina stvarnost. Kakva je to fatalna greška. Iskoračite iz svoje staze za rat race, ceo jedan svet čeka iza granica grada pod staklenim zvonom. Jeste li gledali Loganov beg?
RUSI DOLAZE
Kakav naslov, a? I opet nema veze sa politikom, bar ne na prvu loptu, mada je i u ovom romanu ona neizbežna, čak je gradivno i vezivno tkivo ... što nije neobično pošto je autor dugo mučio disidentsku muku, a i danas je jedan od najoštrijih kritičara Putinovog režima. Dakle, govorim o romanu Trideseta Marinina ljubav ruskog pisca Vladimira Sorokina:
http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=768
Jako dobar roman sa neočekivanim, hipnotičkim krajem. Obavezna lektira pred svake izbore.
Intervju sa Sorokinom iz magazina Spiegel možete da pročitate ovde: http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,463860,00.html
http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=768
Jako dobar roman sa neočekivanim, hipnotičkim krajem. Obavezna lektira pred svake izbore.
Intervju sa Sorokinom iz magazina Spiegel možete da pročitate ovde: http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,463860,00.html
уторак, 8. април 2008.
YOU'LL NEVER WALK ALONE
Fan sam Livepula dobrih četvrt veka. Mislim, zvezdaš sam, ali to je odavno izgubilo svaki smisao, a simpatije prema ekipi sa Enfilda su nešto drugo. Poslednjih dvadesetak godina nisu bili šampioni Engleske, titula prvaka Evrope od pre tri sezone je došla kao melem na ranu...ali mada je izvesno da nisu najbolji, najkvalitetniji i najbogatiji nikada mi nisu ostali dužni. Volim ih zato što su fajteri, zato što imaju najvernije navijače, zato što Karager, Džerard i ostali stvarno ostavljaju srce na terenu, kod njih to nije fraza kao kod srpskih fudbalera.
Večeras sledi treći meč sa Arsenalom u 7 dana. Ko god da prođe biće zasluženo i neću previše tugovati jer jako cenim Arsenalovu igru, baš kao što nisam žalio za, inače, dragim mi Interom kada je ispao od Liverpula. Ali bi bilo baš gotivno da Benitezovi ratnici prođu, a onda udave Čelzi u polufinalu i Mančester u finalu.
20:45, B92, bitka veća od života.
Večeras sledi treći meč sa Arsenalom u 7 dana. Ko god da prođe biće zasluženo i neću previše tugovati jer jako cenim Arsenalovu igru, baš kao što nisam žalio za, inače, dragim mi Interom kada je ispao od Liverpula. Ali bi bilo baš gotivno da Benitezovi ratnici prođu, a onda udave Čelzi u polufinalu i Mančester u finalu.
20:45, B92, bitka veća od života.
понедељак, 7. април 2008.
PONEDELJCI I PETCI
Jedina dva dana u sedmici, reklo bi se, ovaj prvi nešto manje mirišim al ajde sad, nemamo baš mnogo izbora, mada cijenim da bi neki naš budući voždd mogao pribeći merama koje je sproveo jedan unikatni diktator neke bivše sovjetske republike i ukinuti ili izmeniti nazive dana, meseca i slično.
Ipak, i ovakav predvidivi život prošaran je raznim iznenađenjima...kao što je recimo pojava jahača analitičarske apokalipse, dvojca Vukadinović-Antonić u petak na promociji knjige Aleksandra Belčevića "Uzeo sam štap i počistio mrve od brusketa" održanoj u petak u Magacinu. Užasno mi je zabavno bilo da ih gledam tamo...Vukadinović uživo odaje utisak simaptičnije osobe nego što bi se to dalo pretpostaviti po medijskoj slici, reklo bi se čak da bi se sa njim i moglo o nečemu razgovarati....Antonić je jeziv kao i na televiziji i u novinama. Iz čoveka izbija nešto strašno negativno...to je naravno samo moj lični utisak, verovatno 98% zasnovan na mračnim prokoštuničim tekstovima i javnim nastupima na kojima samo što ne objavi spisak osoba za likvidaciju. I neko bi mogao da mu kaže da prestane da nosi vunene rolke na sako.
No, u svakom slučaju, lepo što su došli, makar meni i pokvarili veče...samo da nisu bili tamo da "snime situaciju" jer ekipa iz "Ilegalnih poslastičara" (tim koji stoji iza izdavačke kuće Kornet" svojim ludističkim kulturnim aktivnostima u svakom dobrom fašisti budi želju da malo oproba svoje "koncentraciono" umeće.
Ipak, i ovakav predvidivi život prošaran je raznim iznenađenjima...kao što je recimo pojava jahača analitičarske apokalipse, dvojca Vukadinović-Antonić u petak na promociji knjige Aleksandra Belčevića "Uzeo sam štap i počistio mrve od brusketa" održanoj u petak u Magacinu. Užasno mi je zabavno bilo da ih gledam tamo...Vukadinović uživo odaje utisak simaptičnije osobe nego što bi se to dalo pretpostaviti po medijskoj slici, reklo bi se čak da bi se sa njim i moglo o nečemu razgovarati....Antonić je jeziv kao i na televiziji i u novinama. Iz čoveka izbija nešto strašno negativno...to je naravno samo moj lični utisak, verovatno 98% zasnovan na mračnim prokoštuničim tekstovima i javnim nastupima na kojima samo što ne objavi spisak osoba za likvidaciju. I neko bi mogao da mu kaže da prestane da nosi vunene rolke na sako.
No, u svakom slučaju, lepo što su došli, makar meni i pokvarili veče...samo da nisu bili tamo da "snime situaciju" jer ekipa iz "Ilegalnih poslastičara" (tim koji stoji iza izdavačke kuće Kornet" svojim ludističkim kulturnim aktivnostima u svakom dobrom fašisti budi želju da malo oproba svoje "koncentraciono" umeće.
недеља, 6. април 2008.
NEDELJOM PREPODNE
Zaslužujete samo lake teme. Gospodža Madonna (grčki Мантона, srpski Мадона) ima novi singl: http://www.youtube.com/watch?v=O-2fFTSE44s
Duet sa Đastinom je najava albuma Hard Candy koji uskoro izlazi i čini mi se da je singl čist zicer, tj. da će se i uz njega igrati u klubovima kao i uz hitove sa prethodnog albuma. Ali meni je ova stvar totalni 80s...uostalom poslušajte kako JT peva refren, još jedna potvrda teorije da je dečko karijeru napravio "skidajući" Michaela Jacksona... što N. reče, "uvek mora da postoji neki MJ".
Pretpostavljam da većina Vas deklarativno mrzi Lujzu Čikone, ali zamislite kako bi svet bio dosadnije mesto bez nje.
Duet sa Đastinom je najava albuma Hard Candy koji uskoro izlazi i čini mi se da je singl čist zicer, tj. da će se i uz njega igrati u klubovima kao i uz hitove sa prethodnog albuma. Ali meni je ova stvar totalni 80s...uostalom poslušajte kako JT peva refren, još jedna potvrda teorije da je dečko karijeru napravio "skidajući" Michaela Jacksona... što N. reče, "uvek mora da postoji neki MJ".
Pretpostavljam da većina Vas deklarativno mrzi Lujzu Čikone, ali zamislite kako bi svet bio dosadnije mesto bez nje.
субота, 5. април 2008.
...AND JUSTICE FOR ALL
Želeo sam da izignorišem sramotu zvanu "Free Haradinay" ali sam skontao kako bi to na blogu sa ovakvim imenom i prezimenom predstavljalo teško licemerje. Osloboditi ovakvog lika je ravno oslobađanju Legije i Zvezdana Jovanovića "zbog nedostatka dokaza"...i dokaz kako taj sud, ma koliko bio neophodan, u stvari loše radi. Sa Miloševićem su se natezali čitavu večnost i na kraju im je umro, Šešelj je čučao godinama dok nije počelo suđenje, donešene su neke krajnje diskutabilne odluke...jednom rečju teško da su institucija koja uliva poverenje.
Ako Evropa i svet zaista žele da pomognu Srbiji da se opameti onda bi za početak pravda bila sasvim dovoljna. Super su krediti, ukidanje viza, reči podrške...ali odluke poput ove brišu sve te lepe gestove i pucanj su u nogu proevropskim snagama u Srbiji. Obratite pažnju na to ko najviše grakće protiv ove oduke i imaćete savršen spisak najgoreg šljama i ološa u Srbiji. Intimno presrećni zbog ovakve odluke jer im pomaže u izolaciji Srbije radikali, dss-ovci i sps-ovci (koje naravno zabole ona stvar za Srbe na Kosovu) rone krokodiske suze i anatemišu mrski tribunal, a već deceniju sakrivaju srpske Haradinaje. Nije mi jasno kako možeš imati obraza da nas činiš taocima Karadžića i Mladića, a da ti je Ramuš Haradinaj najveći zločinac na svetu? To što je neko Srbin ili Albanac ne čini ga manje ili više zločincem. Baraba je baraba, tu nema nacije. I još nešto: Haradinaj se odmah po donošenju optužnice predao, za razliku od spomenutih "srpskih heroja" koji su spremni da žrtvuju celu jednu zemlju zarad sopstvenih guzica.
Uostalom, sve što ja mislim na mnogo lepši i pametniji način rekla je Ceca Lukić u najavi jučerašnjeg Peščanika čiju reprizu možete da čujete danas: http://www.pescanik.net/index.php?&p=240&ni=1626&nd=1
A ako ste još uvek raspoloženi za izbornu utakmicu toplo preporučujem Mondov predizborni specijal, sve što vas zanima na jednom mestu na: http://www.mtsmondo.com/izbori2008/
Pogledajte kroz prozor, ako ne smognemo snage svaki dan posle 11. maja će izgledati ovako.
Ako Evropa i svet zaista žele da pomognu Srbiji da se opameti onda bi za početak pravda bila sasvim dovoljna. Super su krediti, ukidanje viza, reči podrške...ali odluke poput ove brišu sve te lepe gestove i pucanj su u nogu proevropskim snagama u Srbiji. Obratite pažnju na to ko najviše grakće protiv ove oduke i imaćete savršen spisak najgoreg šljama i ološa u Srbiji. Intimno presrećni zbog ovakve odluke jer im pomaže u izolaciji Srbije radikali, dss-ovci i sps-ovci (koje naravno zabole ona stvar za Srbe na Kosovu) rone krokodiske suze i anatemišu mrski tribunal, a već deceniju sakrivaju srpske Haradinaje. Nije mi jasno kako možeš imati obraza da nas činiš taocima Karadžića i Mladića, a da ti je Ramuš Haradinaj najveći zločinac na svetu? To što je neko Srbin ili Albanac ne čini ga manje ili više zločincem. Baraba je baraba, tu nema nacije. I još nešto: Haradinaj se odmah po donošenju optužnice predao, za razliku od spomenutih "srpskih heroja" koji su spremni da žrtvuju celu jednu zemlju zarad sopstvenih guzica.
Uostalom, sve što ja mislim na mnogo lepši i pametniji način rekla je Ceca Lukić u najavi jučerašnjeg Peščanika čiju reprizu možete da čujete danas: http://www.pescanik.net/index.php?&p=240&ni=1626&nd=1
A ako ste još uvek raspoloženi za izbornu utakmicu toplo preporučujem Mondov predizborni specijal, sve što vas zanima na jednom mestu na: http://www.mtsmondo.com/izbori2008/
Pogledajte kroz prozor, ako ne smognemo snage svaki dan posle 11. maja će izgledati ovako.
петак, 4. април 2008.
WHAT'S THE FREQUENCY KENNETH?
Jel' primećujete kako novi albumi nekada jako značajnih bendova prolaze pored vas gotovo neprimećeni? Prekjuče sam na VH1 video novi spot REM-a. Dotični kanal 90% svog programa zasniva na retro fazonu i silnim listama koje uglavnom izgledaju isto...čini mi se da je uvek istih 100 pesama/spotova u opticaju, samo im se pozicije menjaju, pa sam bio zbunjen novim spotom. Veliki MTV (u našem jadranskom izdanju) je skandalozan, forsiranje hip hopa i rnb-ja je nepodnošljivo, kao da smo u SAD, a ne u Evropi... tu i tamo neki dobar spot možete da vidite na Metropolisu ali i oni sve manje vrte muziku...
Internet je postao jedino mesto gde se možete valjano informisati. Nekada smo svi gledali isto. Dan nakon premijere nekog filma, prve epizode neke nove serije ili prvog emitovanja novog spota Nirvane, REM-a, U2-a svi smo pričali o tome u školi/na faksu/kada izađemo... sada smo ušli u niche time, u vreme kada svako traži i nalazi ono što ga interesuje, u doba kada dinosaurusi izumiru, a njihovo mesto zauzimaju hiljade i hiljade junaka You Tube-a, My Spacea, Blogova i svih drugih net lokacija.
I još nešto...moja generacijska muzika kao da je umrla. REM nije moja generacija, slušali smo ih ali smo ih kapirali kao nešto za malo starije od nas, kao i U2 (mada su sa Achtung baby u jednom momentu postali naši)...za muziku moje generacije smatram onaj udarni period od 1987. do 1993. Od Pixies, preko Manchestera do Sietla i Rage Against The Machine. U2 i REM i dalje postoje, a ovi naši kao da su sagoreli. Tu i tamo bljesnu, više kroz solo ili nove projekte, ali mi se čini kao da je taj period, inače jedan od najboljih u istoriji muzike, gotovo nestao.
Internet je postao jedino mesto gde se možete valjano informisati. Nekada smo svi gledali isto. Dan nakon premijere nekog filma, prve epizode neke nove serije ili prvog emitovanja novog spota Nirvane, REM-a, U2-a svi smo pričali o tome u školi/na faksu/kada izađemo... sada smo ušli u niche time, u vreme kada svako traži i nalazi ono što ga interesuje, u doba kada dinosaurusi izumiru, a njihovo mesto zauzimaju hiljade i hiljade junaka You Tube-a, My Spacea, Blogova i svih drugih net lokacija.
I još nešto...moja generacijska muzika kao da je umrla. REM nije moja generacija, slušali smo ih ali smo ih kapirali kao nešto za malo starije od nas, kao i U2 (mada su sa Achtung baby u jednom momentu postali naši)...za muziku moje generacije smatram onaj udarni period od 1987. do 1993. Od Pixies, preko Manchestera do Sietla i Rage Against The Machine. U2 i REM i dalje postoje, a ovi naši kao da su sagoreli. Tu i tamo bljesnu, više kroz solo ili nove projekte, ali mi se čini kao da je taj period, inače jedan od najboljih u istoriji muzike, gotovo nestao.
четвртак, 3. април 2008.
ŠTA ŠTAMPA ŠTAMPA?
Jučerašnja akcija LDP-a ispred zgrade u kojoj je sedište Press-a prošla bi kao i svaka druga predizborna aktivnost koja za cilj ima zadobijanje simpatija birača da nije bilo sjajnog momenta: urednička ekipa ove prilično prljave novine je osetila potrebu da se sa demonstrantima obračuna verbalno, a pale su i neke pretnje.
Motiv demonstracija je poznat. Dotično glasilo je u svom šizofrenom stilu uspelo da napravi neviđeni gaf i da u večernjem izdanju (za unutrašnjost) objavi rezultate istraživanja popularnosti stranaka koje je u jutanjem, beogradskom, na volšeban način izgledalo drugačije. Prvo su radikali bili ispred DS-a, a LDP je prelazio cenzus, a prekonoć (bukvalno) je DS preskočio SRS, a "čedisti" su pali ispod 5%.
Smešno? Nikako, čak naprotiv. Vrlo opasno. Press je, da podsetimo, nastao deobom najstrašnijeg štampanog đubreta ikada koje se vika Qrir. Već je stara priča o učešću možda i budućeg gradonačelnika u osnivačkom kapitalu Press-a kao i o tome da je najveći srpski tajkun suvlasnik lista. Dakle, partija koja želi da nas odvede u Evropu još jednom, nakon saučesništva u krađi rezultata referenduma o ustavu, pokazuje kako bi sve učinila za "naše dobro" pa i menjala rezultate anketa...a odatle, pa do menjanja rezultata izbora nije tako daleko.
A pomenuta u(ne)rednička ekipa bila je u sastavu: Dragan J. Vučićević (Halid Bešlić lookalike, poznat po prostačkim nastupima u raznim TV emisijama, radu u Kuriru i konstantnom plasiranju pljuvačkih tekstova po narudžbini), Đoko Kesić (bivši urednik svega užasnog čega možete da se setite, jednog dana, nadam se, na robiji zbog saučesništva u ubistvu Đinđića) i Aleksandar Jovanović, nekada vedeta folk tabloida i padobranac u prvoj VIP seriji Velikog brata.
Eto, to su tri musketara "zle korporacije" i "stožera demokratskih snaga".
Nemam ništa protiv DS-a, nadam se da će ta stranka biti ona velika planeta oko koje će kružiti par manjih satelita, a da će razni džinovi postati patuljci...ali ako ovako nastave sve će nas progutati crna rupa.
Agencija koja je istraživanje radila (Stratedžik marketing) se ne oglašava tim povodom...plaše se verovatno da će izgubiti najbolje mušterije. Beda.
Motiv demonstracija je poznat. Dotično glasilo je u svom šizofrenom stilu uspelo da napravi neviđeni gaf i da u večernjem izdanju (za unutrašnjost) objavi rezultate istraživanja popularnosti stranaka koje je u jutanjem, beogradskom, na volšeban način izgledalo drugačije. Prvo su radikali bili ispred DS-a, a LDP je prelazio cenzus, a prekonoć (bukvalno) je DS preskočio SRS, a "čedisti" su pali ispod 5%.
Smešno? Nikako, čak naprotiv. Vrlo opasno. Press je, da podsetimo, nastao deobom najstrašnijeg štampanog đubreta ikada koje se vika Qrir. Već je stara priča o učešću možda i budućeg gradonačelnika u osnivačkom kapitalu Press-a kao i o tome da je najveći srpski tajkun suvlasnik lista. Dakle, partija koja želi da nas odvede u Evropu još jednom, nakon saučesništva u krađi rezultata referenduma o ustavu, pokazuje kako bi sve učinila za "naše dobro" pa i menjala rezultate anketa...a odatle, pa do menjanja rezultata izbora nije tako daleko.
A pomenuta u(ne)rednička ekipa bila je u sastavu: Dragan J. Vučićević (Halid Bešlić lookalike, poznat po prostačkim nastupima u raznim TV emisijama, radu u Kuriru i konstantnom plasiranju pljuvačkih tekstova po narudžbini), Đoko Kesić (bivši urednik svega užasnog čega možete da se setite, jednog dana, nadam se, na robiji zbog saučesništva u ubistvu Đinđića) i Aleksandar Jovanović, nekada vedeta folk tabloida i padobranac u prvoj VIP seriji Velikog brata.
Eto, to su tri musketara "zle korporacije" i "stožera demokratskih snaga".
Nemam ništa protiv DS-a, nadam se da će ta stranka biti ona velika planeta oko koje će kružiti par manjih satelita, a da će razni džinovi postati patuljci...ali ako ovako nastave sve će nas progutati crna rupa.
Agencija koja je istraživanje radila (Stratedžik marketing) se ne oglašava tim povodom...plaše se verovatno da će izgubiti najbolje mušterije. Beda.
среда, 2. април 2008.
SREDA KAO TAKVA
Užasna ste publika ;) javljate se da raspravljamo samo kada su teme političke. Kulturne i životne teme kao da vas ne dotiču preterano.
Ili ja pišem toliko neinspirativne postove? Mada, zašto ste onda redovni, svakog dana između 60 i 80 posetilaca svrati na ovu net tačkicu.
Ajde malo feedbacka, javite se i odgovorite mi na sledeće pitalice:
1. gde ćete za uskršnje-prvomajske praznike?
2. idete li na exit?
3. gde ćete na leto?
4. najbolja 3 muzička CD-a i najbolja 3 filma koja ste pogledali ove godine su?
5. jeste li se zaljubili ovog proleća?
6. kada ste se poslednji put pošteno napili?
7. ...i naravno, izlazite li na izbore i kome ćete darovati svoj dragoceni glas?
Lenštine, loptica je sa vaše strane!
Ili ja pišem toliko neinspirativne postove? Mada, zašto ste onda redovni, svakog dana između 60 i 80 posetilaca svrati na ovu net tačkicu.
Ajde malo feedbacka, javite se i odgovorite mi na sledeće pitalice:
1. gde ćete za uskršnje-prvomajske praznike?
2. idete li na exit?
3. gde ćete na leto?
4. najbolja 3 muzička CD-a i najbolja 3 filma koja ste pogledali ove godine su?
5. jeste li se zaljubili ovog proleća?
6. kada ste se poslednji put pošteno napili?
7. ...i naravno, izlazite li na izbore i kome ćete darovati svoj dragoceni glas?
Lenštine, loptica je sa vaše strane!
уторак, 1. април 2008.
JEDAN SAT ŽIVOTA
Jel vas radi ovo pomeranje sata, a? Meni je uglavnom super, juče popodne odgledasmo zalazak krvavocrvenog sunca za novobeogradske solitere sa terase kafea Stepenice i još smo imali dobrih 20tak minuta šetnje po prijatnom sumraku, a beše iza 19h. Ja da se nešto pitam mi bi ušli u sledeću vremensku zonu sa braćom Rumunima, Bugarima i Grcima, jednostavno i bezbolno, samo ne bi pomerili sat unazad na jesen, a sledećeg proleća bi ga pomerili unapred i eto i nama letnjeg dana do 22h. Provereno dobro za turizam, produktivnost i dobro raspoloženje. Francuzi, Španci, Portugalci i uglavnom cela Zapadna Evropa zbog toga što sa nama dele vremensku zonu, a pozicionirani su tu gde jesu uživaju na plažama (ko ima) do kasno uveče...po mnogo čemu naginjemo istoku, nažalost, a sa ovim izigravamo zapad.
Jedino je ujutru zeznuto. Oči vide 08:00, duša i telo javljaju da je tek 07:00, a mozak nakon kratkog nećkanja ipak veruje svojim očima.
Verujte svojim očima, duša često ume da šalje pogrešne signale, naročito kada počne da se obračunava u procentima.
Dobro jutro.
Jedino je ujutru zeznuto. Oči vide 08:00, duša i telo javljaju da je tek 07:00, a mozak nakon kratkog nećkanja ipak veruje svojim očima.
Verujte svojim očima, duša često ume da šalje pogrešne signale, naročito kada počne da se obračunava u procentima.
Dobro jutro.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
